Uvek odmerena i kulturna, svojom neposrednošću vraća osmehe na lica ljudi. Zbog toga sa nestrpljenjem očekujemo 7. decembar i predstavu “Šta me snađe”, u kojoj Anđelka tumači 13 likova
Serija “Anđelka i Andrija” Vam je na poseban način obeležila karijeru. Specifičnost te serije je da je uspela da privuče najrazličitije profile ljudi da je gledaju. Koliko Vam je ta Anđelka slična?
Ne naročito. Češće sam se pronalazila u ulozi Andrije, u njegovim reakcijama i željama. Ali zadatak je bio napraviti prototip žene sa ovih prostora, pronaći dovoljno univerzalnih ženskih vrlina, mana, karakterističnih radnji, tema koje je pogađaju, načine na koje reaguje većina žena i sklopiti u jednu osobu. A na kraju, ljudi nekada prepoznaju sebe, nekada svog partnera, često nekoga iz svog okruženja… Dešavalo mi se mnogo puta da mi žena priđe i kaže da je dečko ili muž zovu “Anđelka” ili joj govore “Ista si kao ona Anđelka”, a desi mi se da mi priđe muškarac i kaže: “Mnogo me nervirate, vi ste ista moja žena.”
Foto: Nebojša Babić
Imate mnogo poslovnih obaveza kako u pozorištu, tako i na televiziji. Kako izgleda jedan Vaš dan?
Probudim se u hotelu, u autu nešto jedem, popijem kafu dok odgovaram na mejlove, uživo se uključim u radio-program ne bih li najavila gde gostujemo te večeri. Nakon pet sati vožnje, probamo tehničke uslove u sali u kojoj smo, jedem, upoznam se sa domaćinima, ugostim još neku TV ekipu, otrčim do hotela na tuširanje, odigram dve predstave jednu za drugom (jedna traje sat i po, i sama sam na sceni). Tako je konkretno izgledao jučerašnji dan. A sada me izvinite, moram hitno na sledeće pitanje jer žurim u drugi grad gde večeras igram predstavu.
Da li Vas je popularnost promenila?
Sve nove okolnosti i nova saznanja nas menjaju. U našem okruženju popularnost donosi isključivo više fotografisanja i pokoju lepu reč. Naučila sam da na kompliment kažem hvala umesto da objašnjavam kako to što radim nije ništa posebno, a što se fotografisanja tiče, isto sam uvežbala i sada umem gotovo uvek da ispadnem pristojno. Tako da jeste me promenila popularnost.
Mnogo putujete – šta biste izdvojili kao Vama najdražu osobenost Srbije?
Ljude. Vesele i raspoložene. Raspevane. Divnu muziku. Dobru rakiju.
Koliko Vam je zahtevan rad na predstavi “Šta me snađe”?
Pripreme su bile prilično zahtevne. Sama na sceni, bez mnogo prethodnog iskustva. Komedija kao najteži žanr. Trinaest likova koje treba oživeti. I ulaziti i izlaziti iz jednog u drugi, treći na rez. Hvala Nebojši Romčeviću, piscu koji je verovao jedini da ja to mogu. Ja se nikada na sebe ne bih tako kladila.
Kakve projekte i uloge priželjkujete?
Koji traže dušu. Koji nešto imaju da kažu. Koji nisu podilaženje publici. Koji će me ozbiljno okupirati i na javi i u snu. Koji će nekome nešto značiti.
Piše: Aleksandra Milosavljević