Razgovarajući sa srpskim trgovcima, bili smo iznenađeni da većina njih govori o čoveku koji je promenio njihove stavove o Privrednoj komori Srbije i da su u njemu dobili iskrenog saradnika, koji razume njihove potrebe i probleme i za njih nudi konkretna rešenja. Kažu da su u gospodinu Malinoviću dobili čoveka koji u javnosti glasno zastupa njihove interese, što se potvrdilo i sa veoma uspešnom inicijativom uvođenja naplate plastičnih kesa. Prema rečima trgovaca, osnovni cilj ove inicijative jeste smanjenje upotrebe plastičnih kesa, kao i povećanje svesti potrošača o značaju očuvanja životne sredine. Sa gospodinom Malinovićem dogovorili smo razgovor u njegovom omiljenom restoranu, gde smo ga zatekli u šahovskoj partiji, nakon koje je počeo naš razgovor.
Foto: Mirko Tabašević
Da li ste pokrenuli i druge slične inicijative?
Na osnovu inicijative naših članica Grupacije ovlašćenih uvoznika vozila i delova Privredne komore Srbije, u martu ove godine upućena je inicijativa Ministarstvu zaštite životne sredine za uvođenja platnih razreda uvezenih/proizvedenih automobila, a u cilju unapređenja životne sredine. Predložena je izmena Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja plaćanja naknade, na način koji će uvesti podelu u šest platnih razreda uvezenih, odnosno proizvodenih vozila, počevši od predloga da proizvedena i uvezena električna vozila budu oslobođena naknade do uvezenih vozila Euro 3 motora čija bi naknada iznosila 12.000 dinara po toni. Isti predlog upućen je i u cilju izmene priloga 7 Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara Ministarstvu finansija. Očekujemo da će se i ova inicijativa uspešno realizovati. Smatram da u našem društvu moramo obezbediti veći prostor za električne automobile, kroz kreiranje podsticajnih mera za njihove kupce.
Sa velikim žarom govorite o električnim automobilima, da li ih i sami vozite?
Nažalost, i dalje vozim automobil sa pogonom na fosilno gorivo, ali rado bih ga zamenio za BMW i3.
Zatekli smo Vas za šahovskom tablom, koliko je ova igra korisna u poslovnom svetu?
Volim da igram šah iako za sebe često kažem da sam šahista početnik. Šah me uči odgovornosti, da svaki potez vuče i posledice vaše odluke. Takođe, uči me i strpljivosti, a ujedno i pomaže da brže promišljate pri donošenju odluka. Kao klinac, igrao sam fudbal i stoni tenis, šah mi se čini previše spor. Danas uživam u šahu, koji je kod nas amatera na veoma dinamičnom nivou, a za razliku od fudbala, tokom igre možete da uživate u vinu.
Pre dolaska u Privrednu komoru Srbije dokazali ste se u privatnom sektoru, kao uspešan stručnjak u marketingu i menadžmentu, odakle ta potreba za prelazak u javni sektor?
Radeći u privatnom sektoru, često sam nailazio na administrativne probleme koji onemogućavaju poslovanje, te sam tragajući za rešenjem početkom 2014. godine došao na sastanak u Privrednu komoru. Tadašnji predsednik g. Sertić mi je pružio šansu da kao njegov savetnik radim na unapređenju poslovnog ambijenta, što smo polako počeli da postižemo. Zatim sam sa istim ciljem otišao na dužnost u Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, gde smo za kratko vreme postigli izmene nekih važnih propisa u korist privrede i kreirali novu Strategiju razvoja trgovine. Takođe, napravili smo odličan rezultat i sa nastupom na svetskoj izložbi EXPO 2015 Milano. Po dolasku predsednika Čadeža na čelo Privredne komore Srbije, usledio je njegov poziv da preuzmem dužnost sekretara Udruženja za trgovinu, što sam prihvatio, jer trgovina, kao most između proizvođača i potrošača, predstavlja najznačajniju privrednu granu u zemlji. Privredna komora Srbije je odlična platforma, koja privrednicima omogućava da realizuju svoje inicijative, pronađu rešenje za svoje potrebe, kao i poslovne partnere.
Foto: Mirko Tabašević
Koji su Vaši naredni koraci?
Zajedno sa trgovcima, nastavićemo da radimo na jačanju imidža trgovaca u javnosti, te da pokrećemo nove inicijative. Važno je da radimo na jačanju ljudskih kapaciteta u sektoru trgovine, jer trgovci imaju stalnu potrebu za radnom snagom. Planiramo da otvorimo i temu rada nedeljom. Takođe, želimo da pomognemo trgovcima u modernizaciji, jer elektronska trgovina donosi velike promene na svetskom tržištu, kako u procesu trgovine, tako i u ponašanju potrošača. Potrebna nam je veća specijalizacija, bolje upravljanje kategorijama, kao i edukovani prodavci, koji će odnos sa kupcima podići na viši nivo.
Trgovina i turizam uvek idu zajedno, koja su Vaša omiljena mesta u Beogradu i šta, po Vašem mišljenju, svaki stranac treba da poseti u Srbiji?
Turizam i trgovina su, pored IT-ja, kreativnih industrija i prehrambeno-prerađivačke industrije, naš najveći razvojni potencijal. Obožavam Kalemegdan i Ulicu kneza Mihaila, posebno deo od Grčke kraljice do zgrade SANU. Skoro svakog vikenda bar jedan dan sa porodicom provedem na Kalemegdanu. Svi gradovi u kojima sam živeo imali su tvrđavu i od detinjstva volim da provodim vreme na njima. Beogradska tvrđava je posebna, naročito kada sa nje posmatrate veličanstveno ušće Save i Dunava. Mislim da je važno da Beograd razvija život na rekama, posebno turističke atrakcije kao što su Kalemegdan i Vinča. Mislim da je Vinča, kao jedno od izvorišta evropske civilizacije, ogroman potencijal za razvoj svetske turističke atrakcije, posebno ukoliko bi je povezali sa Starčevom i Lepenskim virom. Kada govorimo o Srbiji, mislim da nam je Gospod dao jednu od najlepših zemalja na svetu i upravo zato insistiram na inicijativama koje imaju veze sa zaštitom životne sredine. Smatram da je, pored Beograda i EXIT festivala, koji takođe obožavam, Dunav naš najveći turistički potencijal i da bi svaki stranac trebalo da vidi Đerdapsku klisuru, kao i atrakcije koje se nalaze u Donjem Podunavlju, kao što su Lepenski vir, ali i rismsko nasleđe poput Feliks Romuliane i Viminacijuma. Divim se energiji koju je Miško Korać uložio u revitalizaciju Viminacijuma. Fruška gora je posebno mesto u mom srcu. Pored duhovnog značaja, za mene je lepša od Toskane i smatram da ima jednako veliki turistički potencijal. Ono što nam generalno nedostaje jeste kvalitetniji destinacijski menadžment, koji bi omogućio integralno upravljanje pojedinim destinacijama. Na kraju, mislim da svaki stranac treba da poseti Podrinje, staru Rašku i kanjon Tare, a verujem da će na svim ovim destinacijama uživati u sjajnim lokalnim proizvodima. Mislim da je to preplitanje kultura koje krasi Balkan izrodilo jednu od najlepših gastronomija, a vina su nam sve bolja i bolja.
Kada smo kod vina, za kraj, koje biste nam preporučili?
Dali ste mi težak zadatak, jer je spisak dugačak, ali ako moram da odaberem tri, reći ću: belo Morava vinarije Milijan Jelić, roze Pink Punk vinarije Chichateau i crveno Prokupac vinarije Doja.