Muzički stvaralac i pijanista specifičnog temperamenta, tokom rada na sedmom albumu, za Reminder govori o domaćoj džez sceni i izvornoj muzici, komercijali i kvalitetu, talentu i autorskoj hrabrosti
U većini intervjua i tekstova o tebi, ističe se da si „umetnik posvećen kvalitetu“, nasuprot komercijalnoj muzici. Zbog čega i dalje važi da kvalitet ne može da bude komercijalan, kad imamo toliko primera iz prakse koji govore u korist toga?
Danas su stvari postavljene tako da je muzički biznis vođen od strane ljudi koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa muzikom. Osnovni kurcšlus je tu. Oni muziku posmatraju kao bilo koji projekat. Tako se prave izmišljeni bendovi, projekti, i neki hitovi koji traju nedelju dana… Zašto? Jer su neka istraživanja pokazala da klinci danas vole određeni zvuk, sa određenom estetikom, pa to onda znači da će ta kombinatorika doneti novac. To je štancovanje. Time se odlazi daleko od kvaliteta, umetnosti i kreativnosti, a meni su to osnovni razlozi zbog kojih se bavim muzikom, pa samim tim ne mogu ni da se pronađem u kontekstu takvog pravljenja muzike prema tim pogrešnim postavkama.
S druge strane, ne znači da muzika koja je nastala iz vizije, kreativnosti i stvaralačke potrebe ne može da postane popularna, a samim tim i komercijalna. Nažalost, sistematska lobotomija je izvršena odavno i klinci danas više ni ne mogu da prepoznaju tu laž u muzici, osim ako nemaju neke vodilje u roditeljima ili nekome sa strane ko bi im pokazao i neki drugi zvuk. Tek kad se izbor proširi, slušaoci dobijaju šansu da odaberu kvalitet.
Foto: Đorđe Živaljevic
Ti si sušta suprotnost tim ljudima koji prave muziku iako nemaju veze s njom, koje si pomenuo. Pored visokog obrazovanja, rastao si u porodici koju su činili velikani muzičke umetnosti, kao što su Zafir i Senka Hadžimanov, ali i Bisera Veletanlić. Koliko su te oni muzički oblikovali?
Sve troje su veliki profesionalci, stvoreni su za muziku i umetnost. Naravno, to nije bilo dovoljno. Nikome nije dovoljan sam talenat. Niz je parametara koji treba da se poklope da bi neko postao muzičar. Ta osoba treba da bude i vredna, i posvećena, i hrabra, bez kompromisa, profesionalac… Oni su bili sve to. Odrastao sam uz njih, pa sam učio i kad sam hteo i kad nisam. Onda kad sam rešio da hoću, naučio sam stvarno. Na kraju, ispostavi se da je to jedna postavka koju teško možeš da upropastiš.
U startu sam napravio razliku između onoga šta su moji roditelji i šta želim da budem ja, tako da sam nadograđivao ono što sam dobio od njih. Uvek sam bio istrajan u onome što hoću, čak i ponekad u odnosu na njihove savete. Super je i to što se moja muzika razlikuje od njihove, tako da nije bilo opterećenja koje bih imao da sam odabrao taj pravac.
Čini se kao da se džez polako vraća u modu, zajedno sa vinom. Kako bi ti opisao srpsku džez ponudu?
Džez festival je dobar i jak, što je super. Ima dosta mladih i fantastičnih muzičara, što je takođe odlično. Što se tiče materijala i potencijalnih predstavnika te scene, stanje je fenomenalno. Ima sigurno dvadesetak mladih muzičara koji zvuče sto puta bolje nego što smo mi zvučali kad smo bili klinci, ali još uvek kuburimo sa pravim džez klubovima, gde bi mogli i redovno da prezentuju to što umeju.
Tokom devedesetih imali smo u Beogradu desetak pravih džez klubova, koji su imali pravi džez program. Valjda je to bila i borba onih koji su bili protiv svega što se dešavalo. Kulturno uzdizanje je bilo bunt. U najgore vreme, najviše smo svirali po Beogradu. Sada je to više sviruckanje uz neko vino u vidu animir muzikice, koja se naslanja na džez.
Elemente folklora ovih prostora koristiš u stvaralaštvu. Šta ti je u zvukovima Balkana najinspirativnije?
Ljubav prema balkanskom duhu se kod mene rodila u Americi. Morao sam da se izmestim odavde da bih shvatio lepotu i bogatstvo našeg zvuka. Ovde se često mešaju lončići. Za ove prostore se obično vezuju samo trubači. S druge strane, od Vardara do Triglava, u Bugarskoj i Rumuniji ima takvih izvornih zvukova da čovek može da se smrzne. Riznica inspiracije je ogromna, s tim što ja ne uzimam citate. Ne sviram tradicionalne pesme na moderan način. Te zvuke koristim kao inspiraciju i provlačim kroz neke svoje filtere.
Ovih dana radite i na novom albumu?
Upravo smo u procesu miksovanja albuma, sedmog po redu. Veoma sam zadovoljan kako sve zvuči. Imamo neka nova stremljenja i nove koncepcije u zvuku sa bendom. Album će izdati MoonJune Records, kao i prošli album „Alive“, koji je napravio veliki uspeh.
Muzika jednog naroda najviše zavisi, reklo bi se, od samog temperamenta. Šta je to u balkanskom karakteru što je tako posebno?
Ima tu strastvenosti, ljudskosti, topline, gostoprimstva, druželjubivosti… Zaista tu ima divnih ljudskih osobina, koje su na Zapadu ili zaboravljene, ili nikad nisu ni bile u prvom planu. Čini mi se da to ne čuvamo dovoljno, da se te vrednosti koje imamo zamenjuju nekim drugim stvarima koje nisu dobre.
Razgovarala Miljana Nešković