Misli iz njegove glave odlučile su da izađu u grad, pa je ceo Beograd oblepljen žutim plakatima, sa kojih vrebaju poruke: Sloboda e najbolja riba, Zaljubi, pa vladaj, Niko nije ono što jeste, Sve što imaš, tebe ima…
Čak i kada pristane na intervju, nipošto ne pristaje da ga snimaju. Želi neformalnu atmosferu pa će pozovati i nekoliko prijatelja „da mu čuvaju strah“ i za sve će napraviti tri pleha gibanice.
Teško se rastaje od svojih slika, pa ima pravilo da svaku koju proda, odmah ponovo naslika.
Jedan čovek obojio je početak ove godine. Misli iz njegove glave odlučile su da izađu u grad pa je ceo Beograd, od autobuskih stajališta do prolaza, oblepljen žutim plakatima sa kojih vrebaju najraznovrsnije poruke: Sloboda e najbolja riba, Zaljubi, pa vladaj, Niko nije ono što jeste, Sve što imaš, tebe ima… Dragan Radović, umetnik koji izlaže pod imenom „Magični” ili malo širi pseudonim „Magični Čiča iz Ria”, rođen je 1955. godine u Beogradu, diplomirao je antropologiju, a crta od kad zna za sebe. Slikarstvo mu je postalo život još 1976. godine. Samouk je na ovom polju, a izlagao je i izlaže, uglavnom, u Beogradu i u Parizu. Njegovi radovi su bliski beogradskoj školi fantastike, urbanoj sajber naivi, ali njegova umetnost izmiče jasnom definisanju. Čičini mentalni pejzaži znatno utiču na svest posmatrača i glas o njima prenosi se od usta do usta. Već na prvi, površni pogled, njegove postavke ukazuju na raznovrsnost, širinu duha i neobičnu postavku mozga samog autora, ali i njegovih sledbenika. Pored natpisa bliskih zen iskazima, tu su slike, skulpture, mobile, svetleća tela, erotski šaljivi crteži, figurine… Magični je u stanju da od ulice napravi izložbu. Ne možete da ga ne vidite.
Istina je u gibanici
Ovaj nesvakidašnji mislilac svoje parole na drečavoj žutoj pozadini, za koje su građani u prvi mah mislili da je tizer za neku reklamnu kampanju za podizanje novog kredita, definiše kao književnu, a ne slikarsku akciju. To su zapravo ideje koje ga spopadaju dok slika i koje on zapisuje u svesku. Pre neku godinu je počeo da ih sažima i na taj način stvara poslovice za 21. vek. Iako ceo život stvara, a poznavaoci umetnosti ga smatraju jednim od najvećih stvaralaca današnjice, javnosti je prilično nepoznat. Jer on tako želi. Voli da bude iza zavese.
Na njegovoj poslednjoj beogradskoj izložbi sjatilo se mnogo sveta. Te večeri je kroz galeriju Prozor prošlo više od hiljadu ljudi, a Magični Čiča je sedeo na jednoj stolici, na ulici, okružen sa par fanova. Nije se mnogo mešao sa posetiocima, samo je onako usput za sebe procedio: „Što me manje vide, više će me voleti“.
On je od onih starinskih, autentičnih likova, koji i kada pristane da da poneki intervju, nipošto ne pristaje da ga snimaju. Želi da sa novinarom razgovara „oči u oči“, da atmosfera bude toliko neformalna da na intervju pozove i nekoliko prijatelja „da mu čuvaju strah“. A ti prijatelji imaju značajnu ulogu u njegovom stvaralaštvu, pa kada već mora da priča neka bude grupno i neka bude autentično. I onda za sve njih napravi tri pleha gibanice.
Erotika će spasiti svet
Njegov dom je istovremeno i majstorska radionica i galerija i depo slika ogromnih dimenzija, sa kojih vas mami mnoštvo živopisnih likova, poruka, simbola. Na njima se odmah vidi da su godinama nastajale, a posmatraču će trebati isto godine da otkrije svaki detalj. Kada gledate njegove slike imate utisak kao da treba da se venčate sa njima i da vam ceo život prođe u veselju. A on se baš teško rastaje od svojih slika, pa ima pravilo da svaku koju proda, odmah ponovo naslika. Čisto da je ima. Da uvek bude njegova. Dela mu neretko odišu erotikom, puritanci bi rekli blagom pornografijom, a on je nem na takve komentare. Samo slika život, iskren i bez odeće.
A slika od kada zna sebe, još kao dečak je znao da sedne u poslednju školsku klupu, i olovkom- minericom krene da popunjava bezličnu prazninu iverice. Već u drugom srednje hteo je da upiše Akademiju, ali ona mu je za dlaku izmakla, čak dva puta. Nije ga to omelo da kasnije na platna počne da oslikava život gledajući ga iz retrovizora.Tako je posle mnogo godina stigao do Muzeja Halle Saint Pierre u Parizu.
A gde god se nađe, on je svoj na svome, jer publika čeka da vidi šta Magični Čiča ima novo da poruči. A on za to vreme u svojoj kreativnoj kući, praćen svojom ekipom iz kraja, krčka li krčka.