Kreativni centar ove godine slavi tri decenije od objavljivanja prve knjige, značajan jubilej ne samo u okvirima domaće izdavačke scene već i inostrane, naročito ako se ima u vidu kvalitet izadnja (sadržaj, tehnička oprema, štampa) koja se nude deci, roditeljima i nastavnicima, broj naslova – oko 1300 i činjenica da su većina tih naslova dela domaćih autora.
Ono što ovu izdavačku kući izdvaja od drugih izdavača za decu je i veliki broj nagrada i priznanja koja su izdanja Kreativnog centra dobila – tu je 25 nagrada Neven, četiri nagrade Politikinog zabavnika, sedam nagrada za najbolju knjigu za decu beogradskog Sajma knjiga, tri priznanja za izdavača godine, sedam nagrada za najbolji evropski udžbenik na sajmu knjiga u Frankfurtu…
Sa direktorkom Kreativnog centra Ljiljanom Marinković razgovaramo o počecima, važnosti dečje i omladinske književnosti, jubileju i planovima za narednih 30 godina.
„Sve je počelo kao autorski projekat mog oca Simeona Marinkovića. Njegova ideja je bila da još od ranog uzrasta treba podsticati dečju kreativnost i stvaralaštvo, pa je tu ideju pretočio u seriju slikovnica o životinjama Žapče. Te slikovnice, koje su počele da izlaze 1989, sadržavale su, pored pesama i priča, mnoštvo zabavnih i podsticajnih zadataka za decu i roditelje. Pošto su ove slikovnice dobro primljene, moj otac je nastavio sa serijom radnih svezaka namenjenih predškolcima, a one su se razlikovale od celokupnog obrazovnog materijala koji se u to vreme mogao naći kod nas“,prisetila se LJiljana Marinković.
Dodaje da su počeci bili skromni ali su reakcije čitalaca bile ohrabrujuće, što je bio veliki podsticaj za sve da nastave dalje. Četiri godine kasnije, sa 30 objavljenih knjiga, osnovan je Kreativni centar, nazvan tako jer je ideja i vizija bila da ova izdavačka kuća bude centar okupljanja kreativnih ljudi koji rade za decu.
Tri decenije kasnije „i dalje držimo do toga da kreativnost treba podsticati od najmlađeg uzrasta, da kroz svaku knjigu treba negovati ideje tolerancije, dobre komunikacije, plemenitih odnosa među ljudima i prema prirodi, da roditeljima, vaspitačima i nastavnicima treba obezbediti kvalitetnu literaturu koja će im dati putokaze za savremeno vaspitanje“, navela je ona.
Princip odabira knjiga za objavljivanje je i dan danas isti – knjige se procenjuju pre svega na osnovu toga koliko pozitivnih emocija izazivaju, jer su deca budući čitaoci i želja ovog izdavača je da im ponudi knjge „koje bude emocije, koje su duhovite, u estetskom i jezičkom smislu perfektne, koje će kod dece razvijati kreativne potencijale, toleranciju, široke poglede na svet“.
Kada je reč o omladinskoj književnosti, Marinković kaže da je situacija tu malo drugačija budući da nije lako izboriti se za pažnju mladih u svetu kojim vladaju digitalne tehnologije, ali da se Kreativni centar trudi da mladima kojima je važno iskustvo čitanja knjiga ponudi one u kojima se prepoznaju, koje govore o njihovim iskustvima, kroz koje im se obraća neko ko razume njihov svet i koje mogu da budu i neka vrta putokaza za odrastanje.
Za sedmogodišnjnake, Marinković preporučuje ediciju Pustolovine koja budi maštu i poziva na avanture. Za desetogodišnje čitaoce je tu edicija najboljih romana za decu iz celog sveta Svet je jedan, za nezgodne trinaestogodišnjake su idealne sve knjige koje tumače društvo, poput knjiga Furam feminizam i Ovaj svet može da bude bolji, dok bi šesnaestogodišnjim čitaocima mogla da se dopadne edicija romana Tranzit, jer daje odgovore na pitanja koja sebi postavljaju mladi.
Kreativni centar je od samog starta prepoznao značaj edukacije nastanika i roditelja i sa tom misijom nastavljaju i dalje, jer je uloga roditelja, vaspitača i nastavnika u privlačenju deteta knjizi ogromna, a smernice i podrška uvek dobro dođu.
„Još u prvim slikovnicama nastojali smo da aktiviramo roditelje dajući im ideje za različita pitanja koja mogu postavljati deci dok im čitaju. Ubrzo smo shvatili da je roditeljima potrebna još veća podrška, pa smo počeli da objavjujemo priručnike koji podržavaju različite roditeljske stilove, one široko prihvaćene. Slično je bilo i s vaspitačima i nastavnicima – danas imamo veliki broj savremenih metodičkih priručnika koji vaspitačima i nastavnicima daju putokaze u svakodnevnom radu. Jedna od tema kojom se autori tih priručnika bave jeste i podsticanje čitanja jer se na tome mora sistematski raditi od najranijeg uzrasta. Velika je veština izabrati dobru knjigu za dete i učiniti da joj se ono vraća. Takođe, odrasli treba da znaju kako da čitanje pretoče u produktivan razgovor o knjizi, kako da aktiviraju dete,kako da taj trenutak uz knjigu pretvore u prijatno i korisno iskustvo“, rekla je Marinković.
Kaže da trideset godina od objavljivanja prve knjige neće proslaviti jednom proslavom već čitavim nizom aktivnosti tokom godine. „Sve će biti u znaku saradnje s mladim dizajnerima, ilustratorima, piscima, prevodiocima, urednicima, koje ćemo edukovati za rad na dečjim knjigama i kojima ćemo pružiti priliku za saradnju. Upravo smo raspisali i konkurs za autorsku slikovnicu za autore mlađe od 30 godina“.
„Veliki događaj biće retrospektivna izložba Boba Živkovića, koji je za nas dosad uradio blizu 120 knjiga, a osmislio je i vizuelni identitet kampanje Evo dobre knjige – 30 kreativnih godina, povezane s proslavom našeg jubileja. Izložba će se održati na jesen u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu,“ najavila je Marinković.
Na pitanje koji su im planovi za narednih 30 godina, uz osmeh kaže – da nastave da traju. „Moj plan je da oko te ideje okupim što više mladih– jer nas oni vode u budućnost“, zaključila je Ljiljana Marinković.