Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije, nakon Sajma turizma u Beogradu govori o razvoju turističke delatnosti, Srbiji kao gorućoj tački za investicije, kao i turističkim potencijalima koji leže u saradnji sa državama regiona.
Privredna komora Srbije pojavila se na Sajmu turizma nakon duge pauze. Vašim dolaskom u PKS, turizam je dobio na značaju. Na tom polju, dosta se ističe rad Udruženja za turizam sa brojnim aktivnostima i saradnjama sa kompanijama koje nisu do sada bile aktivne. Kakvi su vaši utisci nakon Sajma turizma?
PKS se godinama nije pojavljivala na Sajmu turizma. Nadam se da je ovo početak dugoročnog promovisanja ne samo hotela, turističkih agencija i banja, koji samostalno nastupaju na sajmu, već i učesnika čitave industrije koja učestvuje u turizmu, koji se do sada nisu pojavljivali na sajmovima. Postoje, takođe, i lokalne turističke organizacije, koje možda nisu imale prilike da se pojave u okviru nacionalnog ili regionalnog predstavljanja. Sada su i oni tu priliku dobili. Imali smo 24 firme koje su se predstavile na štandu, a naredne godine očekujemo i veći broj.
Foto: Mirko Tabašević
Jasno je da region ima velike neiskorišćene turističke potencijale. Kako se razvijaju stvari na polju saradnje sa susednim državama?
PKS je prošle godine počela sa kreiranjem zajedničkog turističkog proizvoda u regionu. Turističke agencije koje se bave prodajom i promocijom Srbije godinama unazad imaju pakete koji obuhvataju barem dve države iz regiona. To su paketi za goste koji dolaze, čak i iz Evrope, ali to posebno važi za prekookeanske turiste. Ti proizvodi već postoje, ali do sada nisu bili adekvatno umreženi i podržani od resornog ministartstva, lokalne privredne komore i lokalne turističke organizacije. Takvo umrežavanje omogućava da se te zemlje zajedničkim snagama bave promocijom i razvojem turističkih proizvoda koje zajedno nude.
Prošle godine smo započeli saradnju između Srbije i Crne Gore, na inicijativu Ambasade Crne Gore u Beogradu, a uz podršku našeg resornog ministarstva i Privredne komore Srbije. Ovaj paket je podrazumevao sedam različitih tipova proizvoda, za različite tipove turista, koji obuhvataju putovanja od 7 do 14 dana, a planirani su kao celogodišnji programi, mada ima i sezonskih. U zavisnosti od ture, obuhvataju različite delove Srbije.
Dodatni vetar u leđa ohrabrivanju ovog tipa saradnje susedskih država daje i Komorski investicioni forum. Da li već sada znamo kako će ovaj forum uticati na, da kažemo, turističku mapu regiona?
Komorski investicioni forum je veoma važan za zajedničke turističke ponude. Osnovan je prošle godine sa sedištem u Trstu, a kroz projekte, planirana su velika sredstva namenjena za razvoj turizma i zajedničkih turističkih proizvoda, koji prema planu treba da uključuju najmanje tri države. Članice su komorski sistemi zemalja, a ne ministarstva. Sredstva namenjena za zajednički turistički proizvod koje će KIF, u ime svojih članica, razvijati, biće objavljena tokom aprila meseca
Planiramo da do kraja godine napravimo zajedničku platformu, tačnije sajt svih zajedničkih turističkih proizvoda. Za Makedoniju smo, na primer, napravili tri ture. Prva je vinska, upravo zbog velikog broja vinarija na teritoriji obe zemlje. Druga je povezivanje kroz jezera, konkretno Ohrid i Palić i priča o prirodi. Treća tura ima kulturu kao zajednički imenitelj i prati priču o 17 rimskih imperatora koji su rođeni u Srbiji i o Majci Terezi koja je rođena u Makedoniji.
Foto: Mirko Tabašević
Beograd je postao veoma značajna lokacija i za investicije, što strane, što domaće. To se posebno vidi kad govorimo o velikim hotelskim lancima koji dolaze. Kako danas, uzevši sve u obzir, ocenjujete ugostiteljsku mapu Beograda?
Beograd jeste postao veoma značajan, ali i cela Srbija. U martu, zajedno sa Sheratonom koji se otvara u Novom sadu, u Beogradu imamo Hilton kao i Mama Shelter, koji se otvara u Rajićevoj, što je veoma značajno za naš turizam, zajedno sa njima imamo 11 svetskih lanaca hotela. Takođe, ono što će Beograd učiniti dodatno interesantnim za visokoplatežne goste su hoteli u Beogradu na vodi, St. Regis i W hotel koji će biti otvoreni između 2020. i 2021.godine. Otvaranje ovih hotela u Beograd će dovesti i velike svetske brendoveiz sveta mode – u oblasti garderobe, obuće, nakita I galanterije. Time zaokružujemo i ponudu za prekookeanske turiste, koji u Evropu dolaze ne samo radi obilazaka, već i radi kupovine. Jasno, sve ovo će Beograd učiniti još atraktivnijim na listi najpoželjnjih gradova. Beograd odavno važi za egzotičnu destinaciju u Evropi, ali mnogi posetioci još uvek ne znaju šta on sve ima da ponudi. Tek kad dođu i počnu da ga otkrivaju, oduševe se.
Što se tiče domaćih hotela, imamo domaće investitore koji se šire – to su MK resort, A hoteli, Mona i President hoteli. Svi oni su već napravili lance hotela i treba ih istaći kao dobre primere uspešnih investicija u svojoj zemlji.
Prema vašem stručnom mišljenju, koji su najveći neiskorišćeni turistički potencijali Srbije?
Srbiji nedostaju zabavni parkovi namenjeni porodicama. Mislim da, takođe, postoji prostor i za razvoj wellness i spa centara, ne nužno uvezanih sa banjama, već i odvojeno, zato što je tu reč o gostima sa različitim potrebama. Banje jesu potencijal, ali spa i wellness su dodatni potencijal koji ne mora biti tu. Pored toga, sigurno je da Beograd može dodatno da se promoviše kao vikend destinacija, zajedno sa Novim Sadom.
Kako Vi lično doživljavate turističku ponudu Beograda?
Mislim da Beograd treba da se promoviše kao destinacija za noćni život, ali tu postoje i bogati dnevni sadržaji od kulturnog značaja. To znači da noćni provod ne isključuje obilaženje muzeja, galerija i kulturno istorijskih spomenika preko dana. Veliki je potencijal i domaćih dizajnera i umetnika koji izlažu pri raznim urbanim „džepovima“ grada, kao i bogata gastronomska ponuda. Nikad Beograd ne bih poredila, na primer, sa Pragom ili Budimpeštom. Beograd karakteriše veseo južnjački duh. Ovo je jedan topao grad. Poredim ga sa Barselonom, Berlinom, Madridom, Solunom.
Razgovarala Miljana Nešković