Srbija je zemlja sporta, ali u današnje vreme, kada novac u velikoj meri opredeljuje rezultate, malo je onih koji se mogu pohvaliti da pripadaju svetskom vrhu.
Jedna od takvih sportistkinja je odbojkašica Tijana Bošković, nezamenjivi član turskog Ezadžibašija i srpske reprezentacije. Iako joj je karijera praktično tek u zamahu, Tijana bez ikakve sumnje važi za jednu od nekoliko najvećih zvezda svetske odbojke.
U razgovoru za Reminder, ova skromna Trebinjka, koja je na put odbojkaške slave krenula iz Bileće u kojoj je odrasla, kaže da ne zna šta je čeka u nastavku karijere, ali je sigurna da će se sa zadovoljstvom odazvati svakom sledećem izazovu.
Malo je sportista koji se mogu pohvaliti da su sa 22 godine osvojili skoro sve što se može osvojiti. Kakav je osećaj biti u tvojoj koži?
Srećna sam što se mogu pohvaliti da sam do sada ostvarila ogroman uspeh i mislim da ću imati još puno prilika da ponovim neke od uspeha, kao i da napredujem kao igrač. Ponosna sam na sve medalje koje sam zajedno sa svojim saigračicama i timom osvojila jer znam koliko rada i napora ulažemo već godinama.
Jedna si od zvezda ženske odbojke. Kako zamišljaš nastavak svoje karijere?
Iskreno se nadam da će moja karijera nastaviti da ide uzlaznom putanjom. Ono što je najvažnije jeste da budem zdrava i da se u narednim godinama razvijam i dam svoj maksimum. Trenutno igram za turski Ezadžibaši sa kojim imam ugovor još dve naredne sezone, stoga sam trenutno skoncentrisana isključivo na to i ne razmišljam mnogo unapred.
U Turskoj si već nekoliko godina. Kako si odolela njihovim željama da zaigraš za njihovu reprezentaciju?
Ovo je moja četvrta uzastopna sezona u Turskoj i Ezadžibašiju i od prvog dana sam srećna i zadovoljna ovde. Kada je reč o reprezentaciji, od malih nogu sam pratila našu srpsku reprezentaciju i imala želju da jednog dana zaigram sa najvećim imenima naše odbojke. Ta želja se ostvarila neočekivano brzo i sa 16 godina sam debitovala za juniorsku i kadetsku reprezentaciju, a godinu dana nakon toga i za seniorsku.
Osvajanjem Svetskog prvenstva upisala si se u knjigu besmrtnih srpske odbojke. Kakvi su ti planovi za reprezentaciju?
Predivan je osećaj biti deo tog istorijskog uspeha naše srpske odbojke. To su trenuci koji se ne zaboravljaju. Svakako sam svesna činjenice da me narednih godina očekuje još dosta važnih takmičenja i izazova kojima ću se rado odazvati.
Osim fantastičnih uloga na terenu, pokazala si veliko srce i u humanitarnim akcijama. Koliko ti znači angažman na tom planu?
Smatram da je to nešto što bi trebalo da bude normalno. Ukoliko smo u prilici, trebalo bi uvek da pomognemo onima kojima je to neophodno. Nastojaću da i u budućnosti nastavim na taj način.
U kojoj bi zemlji volela da živiš tokom svoje karijere i nakon nje?
Pored Turske, koja ima jednu od najjačih liga u Evropi, volela bih nekad u budućnosti da igram u Italiji. Sviđa mi se njihova odbojkaška kultura. Nadam se da ću odbojku igrati još dugo, stoga je prerano da sa sigurnošću znam gde ću živeti kada završim karijeru. Međutim, sa ove tačke gledišta, volela bih da se vratim u Beograd.
Koja je tajna tvog rodnog Trebinja, kada se svaki posetilac zaljubi u taj grad? Rođena sam u Trebinju, a živela i odrasla u Bileći u kojoj moja porodica i danas živi. Čula sam mnogo lepih reči o Hercegovini i o tome kako su ljudi sa naših prostora posebni. Ne znam u čemu je tajna, ali ono što mogu da kažem jeste da se svaki put rado vraćam kući gde me ljudi uvek dočekaju prijatno i ljubazno.
Piše: Milan Rašević