Upoznajte interesantnu i nesvakidašnju istoriju manastira svetog Jovana Bogoslova, u kanjonu Jerme, kao i lepotu samog podneblja koje čuva nasleđe minulih vremena
Priča počinje na izvoru i razvija se u nepredvidivim pravcima koje vredi pamtiti.
Reka Jerma izvire kod sela Klisura, par kilometara istočno od Vlasinskog jezera. Prelazi u Bugarsku, probija Trnovsko Ždrelo i potom se vraća nazad u Srbiju. Na tom mestu razdvaja masiv Greben i Vlaške planine. U prostranom Pirotskom polju Jerma se uliva u Nišavu. Pored reke su Rimljani pravili svoje letnjikovce a srpska vlastela manastire. I jedni i drugi su prepoznali lepotu klisure i potrebu za lekovitim banjskim vodama. Tu počinje priča.
Zvonačka banja smeštena je na strmim obroncima Vlaške planine, kod naselja Zvonce, na nadmorskoj visini od 670 metara. Prati je zanimljiva istorija. Kažu da je 1904. godine pronađen bazen iz rimskog doba koji je bio toliko dobro očuvan da se koristio bez ikakve adaptacije do 1922. godine. U centru banje se nalazi hotel Mir.
Ovo, do nedavno, lepo i moderno zdanje se nalazi na strmoj padini i ima atraktivan pogled na masiv Asenovo kale koji se nalazi na drugoj rečnoj obali. Trenutno hotel je ruina i cela banja čeka da se zgrada obnovi jer je hotel funkcionisao i kao stacionar. Od Zvonačke banje Jerma polako teče pored manastira Muštar. Manastirska crkva je posvećena Svetom Jovanu Krstitelju i podignuta je pre tri veka na temeljima crkve iz XIV veka. Iznad manastira, na padinama Grebena nalazi se slikovito selo Trnsko Odorovce. Celo podneblje ispunjeno je istorijskim tragovima.
Greben i susedna Vlaška planina su nekad verovatno bili spojeni, ali ih je Jerma razdvojila i napravila jednu od najlepših rečnih klisura u Srbiji. Klisura je izuzetno uzana i do reke se probija samo podnevno sunce. Kroz kanjon reke prolazi i put, ali zbog skučenog prostor najveći deo puta se provlači kroz tunele. Posle dva kilometra probijanja kroz uzanu klisuru, reka izlazi na proširenje na kome se nalazi manastir Poganovo.
Stari naziv mesta, pa i samog manastira je bio Dobroševo, ali su ga Turci preinačili u Poganovo. Za to ime vezuje se zanimljiva legenda. Priča se da su seljaci u starim vremenima sadili vinograd a gazda ih nije redovno plaćao. Zato su oni počeli lozu da ukopavaju naopako. Kad je gazda to video, ljutito je rekao “Pogan hora”, što će reći – pogan narod. Naziv Dobroševo je zvanično vraćen selu januara 1934. godine, odlukom nadležnog ministarstva, ali turski naziv je opstao.
Manastir Poganovo je zadužbina sestrića cara Dušana, Konstantina Dejanovića Dragaša i njegove kćeri Jelene Dragaš. Jelena je kasnije postala žena vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa i upravo je ona završila manastir posle očeve smrti. Tada je već bila monahinja Hipomena. Crkva je posvećena Svetom Jevanđelisti Jovanu Bogoslovu i nastala je 1395. godine. Na vratima crkve postoji natpis da je svetinja oslikana 1499. godine. Zografi nisu ostavili svoj potpis tako da nije poznato ko je uradio ove izuzetne freske.
Manastirska celina je obnovljena 1876. godine. Danas, Manastir Svetog Jovana Bogoslova je zaštićen kao spomenik kulture od velikog značaja a po jednom starom zapisu trajaće “ako Bog da do Božje volje”. Manastir nikada nije paljen jer je praktično bio nepristupačan pa mnogi pljačkaši nisu ni znali da on postoji. Bugari su međutim 1917. godine odneli veliki deo manastirskih dragocenosti, koji se sada nalaze u sofijskoj crkvi Aleksandra Nevskog. Tek 1927. godine, kroz neprohodni kanjon Jerme je probijena trasa pruge uzanog koloseka. Kada je pola veka kasnije ona ukinuta do manastira je stigao i asfaltni put.
Odmah iza manastira reka nastavlja svoj tok kroz klisuru. Kao da je znala da posle ovih stotinak metara počinje dosadna ravnica, reka je ovde bila posebno inspirativna u oblikovanju stena. Izlaz iz klisure su kao rajske dveri uobličile dve ogromne stene. Desna stena se produžava polukružno i nadkriljuje staro naselje Vlasi. Vlasi je slikovito selo, starih kuća koje zaslužuje posebnu priču. Kad napusti uzanu klisuru reka polako ulazi u prostrano Pirotsko polje. Nedaleko od Sukova Jerma se uliva u Nišavu. Tu se nalazi i stari manastir Sukovo. Manastirska crkva je posvećena Uspenje Presvete Bogorodice. Podignuta je 1857. godine na temeljima neke stare bogomolje. Nekoliko kilometara od Sukova je udaljen manastir Planinica. U blizini je sakrivena mala crkva koja je oslikana i spolja. Posebno je zanimljiv stari zvonik načinjen od pruća i blata. I tu se zatvara krug.
Hodati ovim podnebljem zaista znači osetiti šapat vekova. I biti nem pred veličanstvenošću same prirode.