Ambasador Mađarske Atila Pinter govori o tome da slika o Srbiji u Mađarskoj već dugo zrači pozitivnošću, politički, ekonomski i kulturni međudržavni odnosi nikad nisu bili bolji, ali i da Srbi u jednom prednjače – jedini su na svetu opušteniji od Mađara
Jugoistočna Evropa je krcata primerima gde su male razlike među narodima, nažalost, daleko uticajnije i od najvećih međusobnih sličnosti. Retki su primeri gde to nije slučaj, ali odnosi Srbije i Mađarske predstavljaju presedan. Dva naroda pripadaju istoj kulturi, ali ih dele razlike u kulturi življenja, pa je mađarski ambasador Atila Pinter više no pogodan komentator na temu suptilnih nijansi zbog kojih smo kao komšije jedni drugima zanimljivi.
Budimpešta i Beograd istorijski su povezani na mnogo načina. Kakvo je opšte viđenje Beograda u Budimpešti?
Dugi niz godina nakon nesrećnih događaja i građanskog rata iz 90-ih godina, mnogi Mađari su imali pogrešno shvatanje da je Srbija ratna zemlja. To se promenilo nabolje u poslednjih 10 godina. Zbog procesa pomirenja između naše dve zemlje, o Srbiji i Beogradu postoji veoma pozitivan stav u mojoj zemlji. U Mađarskoj živi oko 10 hiljada Srba. Oni su uvaženi članovi našeg društva, imaju svoje osnovne i srednje škole, kulturni centar i pozorište. Vlada Mađarske izdvojila je milijardu mađarskih forinti, ili oko tri miliona evra, za podršku obrazovanju Srba.
Beograd je sada atraktivna destinacija, među svim generacijama. Svake godine imamo sve više turista iz Mađarske.
Foto: Miodrag Milićević
Koji su bili Vaši prvi utisci o Beogradu? Da li su se razlikovali od onoga što ste očekivali?
Ovo nije moj prvi mandat u Beogradu. Radim u Srbiji – u stvari, radio sam pre ovoga u ambasadi u Srbiji i Crnoj Gori – od 2003. do 2007. godine. Grad se od tada razvio i promenio nabolje. Kad vam ovo kažem, morate znati da sam tih dana, ranijih godina, zaista uživao u Beogradu. Prema tome, moja očekivanja su bila visoka kada sam se vratio 2014. godine, a Beograd me nije izneverio.
Koji su Vaši omiljeni delovi Beograda – oni koji Vas na neki način podsećaju na Budimpeštu ili neke druge oblasti?
U Beogradu imam mnogo omiljenih mesta. Najviše volim da šetam obalom Dunava na Novom Beogradu i na Kalemegdanu. Ako imam goste, nikad nisam propustio da im pokažem zemunsku crkvu i Hram Svetog Save. Tašmajdanski i Topčiderski park oduvek su bili među mojim omiljenim mestima da u njima provodim slobodno vreme, a Ada Ciganlija takođe zaslužuje pažnju. Ja sam veliki obožavatelj srpske kuhinje i moram vam reći da su Srbi najbolji u gostoprimstvu širom sveta. U Beogradu postoji dosta odličnih restorana. Ako želim da idem na romantično mesto, izaberem Franš ili Maderu, najbolje mesto za finu trpezu je Terminal, a za srpsku hranu je Lovac. Veoma volim da isprobavam kuhinje drugih naroda, pa mi je Milagro u Zemunu izuzetno drag.
Kako je Srbija turistički predstavljena u Mađarskoj? Postoji li prostor za poboljšanje, iz Vašeg iskustva?
Zaista, uvek postoji prostor za razvoj. Verujem da je upoznavanje građana susedne zemlje od vitalnog interesa za sve narode. Kao što možete videti na nekoliko lokacija u Beogradu, na bilbordima, Mađarska se aktivno oglašava kao turistička destinacija. Verujem da se time pokazuje odlična mogućnost i primer i za Srbiju.
Koje su glavne sličnosti i razlike između mađarskog i srpskog mentaliteta i kulture življenja?
Mi smo iz istog regiona i svi smo imali, između ostalog, kulturne uticaje jedni na druge u poslednjih nekoliko stotina godina, u kojima smo živeli zajedno i jedni pored drugih. Verujem da ovo objašnjava zašto ima toliko sličnosti. Što se tiče razlika, dao bih vam jedan primer sa kojim se redovno suočavamo tokom našeg rada. Često je za nekoga ko nikada nije živeo ovde izazov da razume da su meštani još opušteniji od nas Mađara. Nemojte me pogrešno razumeti. Verujem da je to sjajna osobina. Trebalo bi da joj i dalje pridajete značaj i vrednost, čak i kada se Srbija bude pridružila EU. Iako Srbija geografski pripada jugoistočnoj Evropi, radije na vašu zemlju gledam kao na južni deo centralne Evrope koji se povezuje sa ovim regionom preko Mađarske.
Kako biste ocenili trenutne odnose između Mađarske i Srbije, ekonomski, kulturno, politički?
Na istorijskom su maksimumu u svim aspektima. I Budimpešta i Beograd ulažu velike napore da održe tako visok nivo odnosa, a mi ćemo i dalje to činiti u budućnosti.
Naši bilateralni odnosi nikada nisu bili tako dobri kao danas. Nemamo otvorena, nerešena pitanja. U proteklih nekoliko godina dostigli smo rast od pet do šest odsto u našoj bilateralnoj trgovini, ali prošle godine taj rast je iznosio 32 odsto. Od 2014. svake godine imamo najmanje jednu mađarsku investiciju u Srbiji. Zbog kupovine Vojvođanske banke od strane najveće mađarske banke, OTP banka je ušla među 10 najvećih finansijskih institucija u Srbiji.
U 2014. godini otvorili smo Kulturni centar u srcu prestonice. Od tada je, zbog programa, postao poznat brend kulture. Kada sam počeo mandat kao ambasador, pre četiri godine, moja ideja bila je predstaviti kulturu i kulturni život Mađara, Mađara koji žive u Vojvodini i Srba koji žive u Mađarskoj. Moje je čvrsto uverenje da naš Kulturni centar može biti uspešan samo ako uspemo da razrešimo to pitanje. Pretpostavljam da smo uspeli, pošto smo imali mnogo sjajnih događaja, uključujući veče Srba koji žive u Mađarskoj, prošlog novembra.
Piše: Slavko Stefanović