Kada iz užurbanog i prenaseljenog Beograda krenete na istok, prateći tok Dunava, za manje od sat vremena vožnje kroz brežuljkasti, voćnjacima i vinogradima bogat krajolik, stižete do Smedereva, nekadašnje prestonice Despotovine Srbije, a danas središta Podunavskog okruga.
Ovaj grad, u kome živi nešto manje od 100 hiljada ljudi, osvaja na prvi pogled, već svojim geografskim položajem na obali reke, neposredno pred ušće Velike Morave u Dunav, na blago zatalasanom reljefu Panonskog basena. Upravo zbog toga, ovde naselje postoji još od vremena starih Rimljana, koji su ga poetično nazvali Zlatno brdo (Mons Aureus).
Prva asocijacija na Smederevo obično je Tvrđava, prestoni grad despota Đurđa Brankovića iz 15. veka, zvanično najveće ravničarsko utvrđenje u Evropi. Ona je stecište turista iz čitavog sveta, pa ne treba da vas iznenade “horde” Azijaca naoružanih najsavremenijim telefonima, koji se dive čuvenim prozorima isklesanim u kamenu nekadašnje velike sale za prijeme despotovog dvora u Malom gradu Tvrđave.
Uz dobrog vodiča, saznaćete ovde i legende o Prokletoj Jerini, Zmaj Ognjenom Vuku i mnoge druge priče zasnovane na istoriji dobro smešanoj s mitologijom. Dok obilazite ovu impoznatnu građevinu, koja se prostire na čak 11 hektara i okružena je vodom, zapitaćete se više puta kako je moguće da je napravljena za samo 11 godina, bez savremene građevinske tehnike, od kamena koji je dovlačen s Golupca i povezivan malterom u koji su, da bi bolje “držao”, dodavana kokošija jaja. Sa kula Malog grada, pruža se fantastičan pogled na Dunav i veliki deo grada, pa je čuvena Jerinina kula najomiljenije mesto za Instagram zavisnike, koji ponekad čekaju u redu kako bi napravili savršen selfi.
U Tvrđavi se tokom leta odvijaju filmski i pozorišni festivali, a ako dođete u pravo vreme, možete da uživate i u borbama srednjevekovnih vitezova, u autentičnim kostimima i s verno rekonstruisanim oružjem. Ove godine, u maju, u Tvrđavi je održana i spektakularna “Bitka nacija”, takmičenje u viteškim borbama na kome je učestvovalo čak 2.000 boraca iz 39 zemalja.
Dobro vreme da se poseti Smederevo je sam početak septembra, kada se održava tradicionalna manifestacija “Smederevska jesen”. Od 6. do 8. septembra u Tvrđavi i na ulicama grada slavi se grožđe i vino, a atmosfera je karnevalska. Ova fešta održava se od 1888. i od vašara povodom berbe grožđa prerasla je u najznačajniju turističko-privrednu manifestaciju Podunavskog okruga koju poseti oko 100.000 posetilaca dnevno.
Smederevo je grad hedonizma, a u blagodetima njegovog plodnog tla uživa se vekovima. Knez Miloš Obrenović voleo je da dolazi ovamo na odmor, pa je u naselju Plavinac, na 4 km od centra grada, davne 1829. godine kupio imanje i sagradio letnjikovac. Kralj Milan i kraljica Natalija priređivali su ovde dvorske zabave i okupljali poznate umetnike i književnike. Oko vile “Zlatni breg” napravljen je dvorski park, s prelepim pogledom na Dunav i Panonsku niziju. Ovde su vino su pili i gledajući reku mudro razgovarali Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić…Kada su se Milan i Natalija razveli, kraljica je zdanje preuredila, a da bi sve bilo baš kako je ona želela angažovala je čuvenog dvorskog arhitektu Jovana Ilkića, istog onog koji je projektovao Narodnu skupštinu u Beogradu, hotel „Moskvu“ i Oficirski dom u kome se danas nalazi Studentski kulturni centar.
Posle Drugog svetskog rata, ovo je bilo omiljeno mesto partijskih funkcionera SFRJ, poznato pod nazivom Vila Saveznog izvršnog veća. Dugo je bila zatvorena za javnost, a danas je moguće obići isključivo organizovano i uz prethodnu najavu.
Ni oni koji se u Smederevu nađu slučajno, bez plana, neće ostati uskraćeni za dobru zabavu, odličnu hranu i čuvena vina, koja danas proizvode brojne vinarije. Dovoljno je da se s glavnog gradskog trga, kojim dominira Hram Svetog velikomučenika pobedonosca Georgija, krenete u laganu šetnju ulicom Kralja Petra ka Dunavu. Na ovom svojevrsnom gradskom korzou ima više od 40 ugostiteljskih objekata koji će vas prijatno iznenaditi svojom raznovrsnošću, dizajnom i ponudom.
Od ljupkih poslastičarnica, preko hipsterskih kafića čije su enterijere osmišljavale poznate srpske arhitekte i pabova u kojima se toče visokokvalitetna smederevska craft piva, do “old school” kafana s kariranim stolnjacima i metalnim pepeljarama – na raspolaganju vam je sve i nećete pogrešiti šta god da izaberete. Gastronomska ponuda bogata je i raznovrsna kao i lokali, a pored tradicionalne balkanske kuhinje, možete da uživate i u sjajnoj italijanskoj hrani i, naravno, specijalitetima od sveže dunavske ribe. Najprijatnije iznenađenje desiće se kada dobijete račun – smederevski ugostitelji obradovaće vas i cenama, daleko nižim od prestoničkih.
Na kraju Ulice kralja Petra čeka vas Dunav i, ako stignete u pravo vreme, spektakularan zalazak sunca, koji ćete zauvek pamtiti.