Gradonačelnik Beograda Siniša Mali govori o tome koliko se Beograd promenio poslednjih godina, u kom pravcu se nastavlja vizija njegove transformacije, ali i o načinu na koji je svet prepoznao rađanje njegovog novog lica.
Kada sagledate prethodni period od kada ste na čelu grada, koliko se Beograd u međuvremenu promenio? Na koje projekte ste najponosniji?
Beograd ima svoju istoriju, kulturu i tradiciju koje ga čine onim što jeste, ali ipak savremeno doba zahteva i promene, koje su u našem gradu svakodnevne. Beograd danas izgleda mnogo lepše nego što je izgledao pre četiri godine, i na to sam ponosan. Spustili smo grad na reke i uredili njegove obale, pokrenuli smo projekat Beograd na vodi, a posebno sam ponosan i na nove fasade, ulice i trgove. Beograd više nije siv, već beo, i možete da osetite pozitivnu energiju na gradskim ulicama.
– Iz godine u godinu Beograd beleži porast kad je reč o turistima i ostalim gostima iz inostranstva. Koji su do sada bili najveći izazovi na koje ste nailazili u vezi sa razvojem turističkih potencijala Beograda?
Najvažnije je da turisti otkriju Beograd kao atraktivnu destinaciju, jer kada jednom dođu, oni se oduševe gradom i šire dobar glas o nama u svetu. Dosta nam je pomoglo i to što su poznati svetski mediji, kao što su The New York Times, pariski dnevnik Le Monde, BBC, stavljali Beograd na listu najatraktivnijih destinacija. Dalje, predstavljali smo grad na raznim sajmovima turizma u svetu, a u Šangaju na Svetskom sajmu turizma smo čak dobili nagradu za najpopularniju destinaciju. Naravno, da bi sve to bilo moguće, morate da razvijate grad, da ga činite atraktivnim, da ga uređujete, da koristite njegove potencijale i da pravite atraktivan sadržaj za turiste. Zato se toliko bavimo i dočekom Nove godine i svim onim manifestacijama koje mogu da privuku goste iz inostranstva.
Foto: Mirko Tabašević
– U prethodnom periodu u Beogradu je otvoren niz značajnih hotela koji nose garancije poznatih svetskih hotelijerskih franšiza, a najavljena su i nova otvaranja. Nakon obezbeđivanja smeštajnih kapaciteta čak i za najzahtevnije goste Beograda, koji će biti vaš sledeći korak?
U Beogradu je u poslednje četiri godine broj hotela povećan sa 67 na 97, što je ogroman uspeh. Hilton je napokon stigao u naš grad, St. Regis će prve brendirane apartmane imati upravo u Beogradu na vodi, a posebno mi je drago što i domaći investitori grade hotele, tako da se na donjem Dorćolu, posle decenije čekanja, sada gradi hotel Mona. Mislim da imamo mnogo mogućnosti za razvoj kongresnog turizma, i zato je važno da nađemo privatnog partnera koji će da uloži novac u Sava centar, koji je naš veliki potencijal. Takođe, nedavno je potpisan ugovor o koncesiji za Aerodrom Nikola Tesla, što nam je bilo veoma važno jer će njegova dalja modernizacija uticati na povećanje broja turista. Zahvaljujući razvoju nacionalne avio-kompanije Air Serbia, Beograd je postao “hub” ovog dela Evrope, a učvršćivanju te pozicije će svakako doprineti i dalji razvoj aerodroma. Sve to znači da Beograd, osim što postaje atraktivna turistička destinacija, može da postane i poželjna poslovna destincija.
– Beograd je poznat po noćnom životu, dobrom provodu i specifičnoj energiji koja čini da se njegovi gosti osećaju kao kod kuće. Naravno, kao evropska prestonica, Beograd može mnogo toga da ponudi i u smislu dnevnih obilazaka. Koliko se kulturna ponuda Beograda širi?
Beograd je poslednjih godina zaista postao kulturna prestonica ovog dela Evrope. Posle deset godina otvorili smo Muzej savremene umetnosti, uskoro otvaramo i Narodni muzej, a ove godine pokrećemo i neke veoma važne projekte koji će doprineti kulturnoj ponudi u gradu. To su Gradska galerija koju ćemo graditi na Kosančićevom vencu, zatim Beograd će po prvi put dobiti i Muzej grada, koji će se nalaziti u Resavskoj ulici. Kada je reč o manifestacijama, Beograd je poznat po Festu, koji iz godine u godinu obara rekorde, zatim tu su i Bemus, Bitef, Belef, Džez festival… Trudimo se da svaka manifestacija bude kvalitetna i da privuče veliki broj posetilaca.
– Obišli ste mnoge svetske prestonice, jedno vreme ste i živeli u Njujorku. Na koje velike gradove ste se ugledali u prethodnom periodu u kontekstu razvoja?
Tačno je da sam pre početka bavljenja ovim poslom živeo u Londonu, Pragu, radio sam na Volstritu u Njujorku, i ta pređašnja iskustva su dragocena za posao koji sada obavljam. Znajući koliko su važna iskustva iz inostranstva, pokrenuo sam međunarodnu saradnju, koja je ranije u Beogradu bila potpuno u drugom planu. Potpisali smo sporazume o saradnji sa Moskvom, Pekingom, Šangajem, Seulom, Teheranom, Minskom… Iz svakog grada smo nešto naučili, a zanimljivo je da smo, na primer, po ugledu na Beč, privatne vrtiće uključili u sistem predškolskih ustanova, i samim tim otvorili nekoliko hiljada novih mesta za mališane.
– Kada se govori o Beogradu kao turističkoj lokaciji, neizostavno je pominjanje tog “duha grada”, u koji se većina gostiju zaljubi vrlo brzo. U čemu mislite da je tajna te “magije” Beograda?
U Beograđanima. Naši ljudi su zaista neverovatni, imaju pozitivnu energiju koja je zarazna. Uvek će ljubazno odgovoriti turistima, uslužiti ih, uputiti ih gde treba, i zato se gosti iz inostranstva kod nas u gradu osećaju kao kod kuće.
– Šta smatrate najvećim neiskorišćenim potencijalima Beograda u ovom trenutku? Prema strategiji za razvoj, koji su sledeći veliki koraci koje građani Beograda, ali i njegovi gosti, mogu da očekuju?
Najveći potencijal Beograda su obale Save i Dunava, koje nisu dovoljno uređene i iskorišćene. Upravo zato i radimo na projektu Beograd na vodi, koji je oživeo obale i spustio Beograd na njegove reke. Osim toga, gradićemo i gondolu koja će povezati Kalemegdan i park Ušće, i na taj način spojiti dve obale. Takođe, gradićemo pet pontona za pristan malih brodova, a ideja je da osim turističkih plovila, ove dokove koriste i građani kao stajališta za putničke brodove, u okviru linija javnog prevoza. Beograd je jedna od najznačajnijih luka evropskog nautičkog turizma, i zbog toga je planirana izgradnja još jednog velikog pristaništa za kruzere u Zemunu.
– Hipotetički, da se stavite u poziciju turiste koji prvi put posećuje Beograd i želi da ga upozna, kako biste proveli svoj prvi dan u srpskoj prestonici?
Nakon što bih se raspitao koji su najlepši delovi grada i koji su njegovi simboli, sigurno bih posetio Hram Svetoga Save, obišao bih Kalemegdan, Sava promenadu, posetio bih zgradu Beogradske zadruge i, naravno, pešačku zonu – Knez Mihailovu, Obilićev venac, i druge okolne ulice koje su nedavno i rekonstruisane. Voleo bih i da vidim grad sa reke, pa bih tako sigurno išao i na krstarenje Savom i Dunavom, a možda bih iznajmio bajs na Adi, pa vozio uz obalu do 25. maja.
– Koji je Vaš omiljeni kutak u Beogradu i zbog čega?
Obožavam Adu Ciganliju, mislim da je to jedan od najlepših delova Beograda, jer imate raznovrsne sadržaje, prelepu prirodu, staze za trčanje, bicikliste… Volim tamo da trčim kad god imam slobodnog vremena, da vozim bajs sa klincima, a nekad volimo i samo da šetamo. Ipak, s obzirom na to da je za mene Beograd najlepši grad na svetu, moram da priznam da volim svaki njegov kutak.