Najuzbudljivija beogradska opština, čiji sam podstanar već dvadesetak godina, meta je svake vlasti, svakog turiste, a i oni koji tu bitišu još od pamtiveka prepričavaju legendu o nastanku ovog mesta, gde još uvek imate komšije.
Princeza svih kulturnih institucija je Narodna biblioteka, tamo se čeka veći red za ulazak nego na splavove na Savi. Hram reči i hram vere se sudaraju, ali ne oponiraju jedan drugom, iako imaju posve drugačiju publiku.
Foto. Milan Bajić
Najstarija priča datira iz 1521. godine, kada je ovaj kraj dobio ime po junaku-neverniku čije je ime bilo Vračar, a koji je na tom mestu imao kolibu. Po nekoj drugoj storiji, ime potiče od vrapčijih polja, jer je mnogo ovih ptica bilo nastanjeno na teritoriji današnjeg Vračara. Ukidanjem rejona 1952. obrazovane su dve opštine: Istočni Vračar i Neimar. Od 1960. utvrđena je teritorija današnje opštine, koja obuhvata delove nekadašnjih opština Istočni Vračar, Neimar i Terazije.
Na tom Vračaru, sada se živi i dolazi po krčag hedonizma i kulture.
Najznačajniji momenat je svakako Muzej Nikole Tesle, osnovan 1952. godine i smešten je u Krunskoj 51. Zgrada muzeja je proglašena za spomenik kulture 1987. godine. Muzej ima stalnu postavku, i u jednom delu je posvećena životu i radu Nikole Tesle, a u drugom je predstavljen razvoj nauke o elektricitetu i magnetizmu. Najzanimljiviji deo je sa autentičnom dokumentacijom i radnim modelima Teslinih izuma.
To mora da se pipne, čak iako ne živite na Vračaru.
Vračaru je pripao i verski turizam. Ko se nije pomolio ispred Hrama Svetog Save, taj verovatno ne zna kako će dalje kroz život. Ali princeza svih kulturnih institucija je Narodna biblioteka, tamo se čeka veći red za ulazak nego na splavove na Savi. Hram reči i hram vere se sudaraju, ali ne oponiraju jedan drugom, iako imaju posve drugačiju publiku.
Vračar je skrovište za hedoniste svih boja. Moj favorit je kafana “Ribolovačka priča”, sa kariranim stolnjacima, tu ima i ribe, a ima i priče. I sad su baš najavili da treba da je ruše, jer kako nalažu nova civilizacijska pravila – na svakom dobrom mestu mora da nikne novi soliter ili parking – no “Ribolovačka priča” se seli u Nevesinjsku ulicu, najsnenije mesto na Vračaru.
Oni koji hoće da uvrede ovu ulicu, koja je bila moje skrovište čitavu jednu deceniju, kažu da je to Strahinjića Bana. Ali, realno nije. Tačno je da je Vlada “Zaplet”, svoju “Dijagonalu” iz Skerlićeve, tik iza leđe Narodne biblioteke, preselio u Nevesinjsku i sada se to zove “Cveće zla”. I istina je da sada ta “fensi” ekipa stanuje u prostoru nekadašnje apoteke, ali pored njih je “Talija”, omiljeno mesto Gage Nikolića. A preko puta je takođe “fensi” restoran “Homa”, ali opet na zidu pored te fenserice je mural Gage Nikolića. U Nevesinjskoj se biju lepe hedonističke bitke.
A gde ćete veći hedonizam od Kalenić pijace, mesto na kome se sudaraju svetovi, voće i povrće, štikle i mlade rotkvice, gde život buja još od kada noću dobavljači stignu svojim kamionima, do trenutka kada gospođe ili “papučari” u kasno podne odu po vezu zelenila i još ponešto. Sat vremena po Kalenić pijaci je najbolja besplatna šetnja gradom.
Na Vračaru ima i pozorišnih momenata, ima i jedan Narodni univerzitet, mnogo, mnogo vinarija, ima baš dobrih parkova, tu je i kafana “Čubura”. Dođite na Vračar pre nego što se neko seti da vam naplati ulaz.
Autor: Aleksandar Đuričić