„Svijetski Megacar“ ugostio je ekipu magazina Reminder na jednom beogradskom splavu da bismo, kako nam je prvo rekao, uradili reportažu o jedrenju. Zapravo, sada nam je jasno, pozvao nas je na reku kako bismo se doživotno zaljubili u ovaj sport i sve što on pruža.
Vrata sveže okrečenog splava nam je otvorila bela pudla. Gungula je već bila u toku. Momci i devojke nosili su kanape, pamučne majice i kafe. Od jakog podnevnog sunca sklanjali su se svi koji su mogli, ali ne preterano. Reka je ipak reka. Jedrilice su jedine stajale mirno vezane za splav iako, naravno, ne služe tome.
Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, a još poznatiji kao „Svijetski Megacar“, verovatno je jedna od omiljenih poslastica za novinare. Novinari se redovno otimaju za eksluzivni intervju sa kantautorom, čiji su stihovi i opaske poput dijagnoza društva, kako bi, po ko zna koji put, Rambo rekao nešto genijalno i skroz neobično upakovano.
Foto: Tea Puharić
No, Rambo nije samo kantautor, već i ozbiljan poznavalac jedrenja i, kako se ispostavilo, poznavalac uživanja u životu. Kad nas je pozvao da mu se pridružimo na reci, gde će učestvovati na Savskom jedriličarskom kupu sa svojom posadom, bila je to velika čast. A reka… Ona je, opet, reka. Samim svojim postojanjem skrene pažnju na teme koje su lepe i na stvari koje su u životu stvarno važne.
„Jedrenje je poezija kretanja. Kad jedrim, osećam se kao da jašem na krilima ogromnog galeba. Belog“. Rambo je iskoristionekoliko slobodnih minuta uoči trke da nas dočeka. „Živim uz vodu, i u Herceg Novom i u Beogradu. U vodu ne gledam jedino kad sam na putu između Beograda i Herceg Novog“.
Kako je objasnio, pripremali su se za trku u okviru prvenstva u klasi mikrotoner. „Beograd ima vrlo razvijenu tu klasu. Više od 50 mikrotonera je registrovano u Srbiji, a na regatama se pojavi i do 25, što prestavlja priličnu silu u monotip regatavanju. Na Jadranu je teško okupiti 20 jedrilica u monotipu, osim ako nisu u pitanju olimpijske klase za omladinu. Tako da mi seniori zapravo usred Beograda imamo neverovatno zanimljivu ligu. Mikrotoner je divan, jer omogućava svim generacijama da jedre. Onda jedre i roditelji s decom. Bivalo je da na brodu budu i tri generacije, tako da se ova plemenita veština prenosi s generacije na generaciju. “
Obzirom da je takmičar, Rambu je isto da li jedri rekom ili morem. „Na moru samo imate talase. Ovde ih nema, pa je lakše jedriti u tom smislu. Ali opet…Reka ima svoju struju, koju treba kalkulisati u jedrenju. Lepo je i jedno i drugo. More je plavlje, a ovo ovde nam je zelenije, pa je opet lepo. Voda je lepa“.
Kao što u drugim sportovima postoje kategorije, pomorskim jezikom, u jedrenju postoje klase. U klasi mikrotoner, jedre odrasli ljudi, a svaka jedrilica ima tri člana posade. Na jedrilici „Pomidora“, čiji je kapetan Rambo Amadeus, važe mnoga pravila, ali jedno je najvažnije – nema razgovora na brodu. Na brodu se plovi.
„Jedrenje je dobro iz dva razloga“, nastavio je Rambo. „S jedne strane, krećete se u savezu s prirodom, koristite vetar da biste se kretali. S druge strane, pošto jedrilicom možete da se krećete i u suprotnom pravcu nego što vetar duva, ta vrsta škole kasnije utiče analogno na čitav život. Posebno što postoji i ta neprijatna okolnost, sila koja dolazi… Ali, vi možete da je iskoristite i da ipak dođete tamo gde ste želeli“.
Foto: Tea Puharić
Tačno u podne, trka je počela. Dok su se jedra punila vetrom iznad reke, brčkala sam noge u vodi sedeći na ivici splava. Naravno, želela sam da znam koliko je vremena potrebno nekome ko je potpuni početnik da savlada osnove ovog divnog sporta.
„Tokom15 dana obuke svako može da nauči osnovne stvari o jedrenju“, objasnio jeRadovan Rezga iz Akademskog jedriličarskog kluba Beograd, inače trener jedriličara Stefana Juila(eng. Stefan Yill),koji je prvak Evrope u klasi „optimist“ za 2017. godinu. „Mislim da popularnost jedrenja raste u Beogradu, zajedno sa spuštanjem grada na vodu. Jedriličarski klub Ada u okviru svojih aktivnosti ima i školu jedrenja za sve zainteresovane građane“.
Nakon peripetije koju je takmičarima donela rečna struja, trka se završila. Naš sagovornik je sa svojom posadom stigao četvrti. No, dan je bio takav da su, realno, pobedili svi koji su imali sreću da se na reci zadese.
Pomorci često kažu da ako sa nekim provedeš sedam dana na brodu, to znači da sa tom osobom možeš da provedeš ceo život. Rambo nam je potvrdio tu tezu. „To je tačno, ali retko s kim možeš da provedeš sedam dana na brodu. Ograničen je prostor. Nemaš gde da begaš“.
Kako su Rambovi citati posebno popularni na mrežama, po broju takozvanih „share-ova“ može da stane rame uz rame sa Ivom Andrićem i Konfučijem. Dotakli smo se i tog fenomena, odmah nakon što je sebe i svoju posadu ohladio vodom iz creva nakon trke.
„To sa društvenim mrežama nije subkultura. I književnost je bila subkultura do pojave štamparije. Društvene mreže su kultura. Sada je to mejnstrim kultura“, objasnio je i zastao.“A kultura… I urinokultura je kultura. Ne možeš o kulturi da govoriš da li je dobra ili nije. Ona jednostavno jeste, i iz nje je sigurno da će se izroditi nešto dobro“.
Ipak, tog dana društvene mreže nisu bile mejstrim. Splav ušuškan u zelenilo, s pogledom na Most na Adi, odisao je mirom i spontanošću. Bilo je krcato. „Glavom i mornarskom kapom“ u punoj svojoj harizmi svuda se šetao „Svijetski Megacar“, ali nije snimljen niti jedan Insta Story i nije napravljana nijedna fotografija za Facebook. Svi su uživali u prirodi, dobrom društvu i, generalno, u životu. Naravno, ostali smo na tom splavu dok zalazak sunca nije oglasio fajront.
Piše: Miljana Nešković