Proslavljeni srpski i holivudski reditelj Predrag Gaga Antonijević govori za Reminder o početku snimanja filma Dara iz Jasenovca. U pripremi je rad na prvom velikom filmu o koncentracionom logoru Jasenovac prema scenariju koji potpisuje Nataša Drakulić u režiji našeg sagovornika. Naslov filma se odnosi na lik devojčice Dare sa Kozare koja je zajedno sa svoja dva brata, majkom i mnogo druge dece i njihovih roditelja odvedena u ustaški logor za vreme Drugog svetskog rata. Darin lik igraće jedanaestogodišnjakinja Biljana Džekić. Film će premijerno biti prikazan na proleće 2020. kada se obeležava 75 godina od oslobođenja Jasenovca.
Poslednjih godina ste ponovo veoma prisutni u domaćoj kinematografiji. Snimili ste serije Ubice mog oca i Državni službenik. Film Zaspanka za vojnika imao je premijeru krajem 2018, a sada najavljujete početak rada na filmu o logoru Jasenovac. Šta je za vas od svega toga bilo najinspirativnije?
Sada, a kada to kažem ne mislim samo na sebe već na sve koji su angažovani oko ovog filma, definitivno je Jasenovac projekat oko koga se sve vrti. Reč je o velikom i zahtevnom izazovu i veoma teškom i kompleksnom projektu – kako zbog teme, tako i zbog organizacije snimanja. Pre svega treba naći ljude, među njima i decu, premda smo decu, glavne glumce već našli. Sada treba zaposliti dosta ljudi, kako glumaca tako i statista, koji bi mogli da se pojave u filmu o logoru iz Drugog svetskog rata. Ljudi su u logorima izgledali značajno drugačije nego ljudi danas i moraćemo da napravimo vrlo precizan izbor.
Oba filma, i Zaspanka za vojnika i film o Jasenovcu, se bave izuzetno ozbiljnim i veoma emotivnim pitanjima. U oba slučaja radi se o nacionalnim epovima, što podrazumeva ogromnu odgovornost i potrebno je mnogo hrabrosti za takav poduhvat.
Kada smo snimali Zapsanku, već smo imali planove za snimanje filma o Jasenovcu, jer želimo da se uhvatimo u koštac sa tim većim i kapitalnim, a malo ili nimalo obrađivanim temama na filmu, koje su bitne za Srbiju. Posmatram Zapsanku za vojnika, ali tako vidim i Jasenovac, kao jednu vrst filma za edukaciju, naročito mladih ljudi. Te stvari su se pozaboravljale i mislim da je nama taj film o logoru u Jasenovcu preko potreban, isto kao što je možda potreban nekome u regionu da bi se započeo normalan dijalog na Balkanu.
Da li će se u filmu pojaviti lik Dijane Budisavljević?
Ona će se samo pojaviti u jednom trenutku kao istorijska figura, ali film o Dijani Budisavljavić je već snimljen, a to je Šindlerova lista. Bilo bi besmisleno raditi nešto što je Spilberg već uradio. To je jedan razlog. Drugi razlog je što je ovo prvi film o Jasenovcu, nije film o tome kako su nas spašavali – već o tome kako su nas ubijali. Ja dakle moram uraditi prvi film na temu jasenovačkog logora, pa sutra neka neko iz toga razvija neku drugu temu.
Kako ste se pripremali za rad na ovom filmu? Šta vam je bila osnovnu literatura?
Nataša Drakulić, scenariskinja filma, dosta je izučavala sve dostupne izvore. Knjige napisane o tome i autentična svedočanstva ljudi koji su bili u logoru. To nam je bilo osnovno polazište, ali u ovom slučaju je važno ne praviti grubi falsifikat istorijskih fakata. Suština filma i nije prepričavanje, već buđenje emocije koja proizilazi iz tragedije i anatomije tog zločina – genocida koji je počinjen nad nama.
Pitaću vas sada u nešto u vezi sa nedavno emitovanom serijom Državni službenik. Da li je srpsko društvo pogodno, to jest, inspirativno za snimanje špijunskog trilera?
Kod nas je taj takozvani DB ili „služba” prisutan kako u razgovorima običnih ljudi, tako i u mnogim dešavanjima. Upravo to je pružilo obilje materijala i inspiracije da se napravi jedna ovakva serija. Moram da kažem da me uspeh Državnog službenika ne iznenađuje, jer serija tematski obrađuje nešto što je česta priča po kafanama, kućama… Uvek su prisutna ta šaptanja, jer to je tema koja ljude intrigira.
Koliko zapravo priča korespondira sa nečim realnim? Da li ste imali s kim da se posavetujete?
Neki stvarni elementi, svakako, jesu prisutni. Ipak, mi se bavi biznisom koji je orijentisan na proizvodnju zabave. Tako na to treba gledati. Naravno, uvek si malo potstaknut ili inspirisan nekom idejom, pričom za koju si načuo. Generalno gledano, nama je cilj da pravimo zabavan i visokokvalitetan program za gledaoce.
Da li ste gledali skandinavske krimi filmove, kao što su Bek, Most?
Jesam, jer gledam sve bitne serije. Nastojim da ono što radim postavim u sklop svestkih trendova. Zbog toga i mislim da su serije Ubice mog oca i Državni službenik pomerale granice televizijske produkcije kod nas, jer su ispoštovani opšti, to jest, svetski standardi.
Da li mislite da je Državni službenik globalno prihvatljiva serija?
Videćemo uskoro. Državni službenik spada u domen špijunskih trilera, a špijunski trileri podrazumevaju malo kompleksnije premise od kriminaističkih gde je fokus na ubistvu i tome ko je ubio. Špijunski trileri podrazumevaju politički kontekst. Ali svaka serija mora da bude samoobjašnjavajuća, ne možeš da je opteretiš pojmovima koji su razumljivi samo domaćoj publici. To je slučaj sa američkim filmovima, gde nije bitno da li nešto ima lokalnu boju, već da li je serija samoobjašnjavajuća, da li su ti potrebna ili nisu predznanja izvan te serije.
Stekli ste veliko iskustvo u inostranstvu koje je sigurno korisno u Srbiji.
Dugo sam radio u sistemu u kome se poštuju određena pravila i disciplina, u kome se zna koliki je budžet. Mislim da smo sada uspeli i ovde da postignemo visok industrijski standard zbog čega smo svi jako srećni. Zna se kada počinješ, zna se kada završavaš i ljudi tačno mogu da organizuju svoje radne dane i svoje odmore. Tako se trudimo da izbacimo proizvod koji će biti naš zaštitni znak i da postignemo visoki standard.
Da li biste izdvojili nekoga od mlađih glumaca kao naročito darovitog? Kao što ste davno otkrili Natašu Ninković, s kojom sarađujete još od Spasitelj.
Ne mogu da izdvajam nikoga, jer ima mnogo talentovanog sveta. Važno je samo otkriti kome leži koja uloga, to jest, važno je pronaći onoga koji je najbolji za određeni lik, za određeno mesto. Imamo mnogo dobrih glumaca, a Nataša je stari saborac.
Radili ste sa holivudskim glumcima, da li se njihov pristup razlikuje?
Ne, to je sve isto. Glumac je uvek glumac.