Košarkaška reprezentacija Srbije biće ovog septembra u srcima svih navijača koji očekuju novu medalju na Svetskom prvenstvu u Kini. Posle nekoliko godina, za nacionalni tim će igrati krem de la krem srpske košarke, pa su apetiti domaće javnosti značajno porasli.
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS), Predrag Danilović, i sam je kao igrač osvajao zlatne medalje na gotovo svim takmičenjima. Sada kao prvi čovek naše košarke iz potpuno drugog ugla govori za Reminder o predstojećem šampionatu, ali i o činjenici da je košarka ponovo sport broj jedan u našoj zemlji.
Košarka je ovog leta zahvaljujući Svetskom prvenstvu u Kini sport broj jedan. Koliko Vam to kao predsedniku Saveza pričinjava zadovoljstvo, a koliko obavezu s obzirom na očekivanja javnosti?
Očekivanja su uvek velika kad igra reprezentacija, pogotovo muška. Ovo leto je bilo izuzetno, kad su u pitanju reprezentacije, konkretno ženska, koja je ostvarila veliki uspeh. Očekivanja su velika i meni kao predsedniku i zaposlenima u savezu. To je i velika obaveza što se tiče rada, organizacije, ali ljudi ovde u savezu su već navikli. Iako jesu obaveze, lepe su, pogotovo ako se sav taj trud na kraju kruniše pozitivnim rezultatom.
Koliko je bilo teško okupiti najbolje što Srbija ima za ovo Svetsko prvenstvo? Nedavno smo čuli da je samo za Bogdanovića plaćeno obeštećenje od 140.000 evra.
To je dodatno obeštećenje. Iskreno, ono što ja mislim ne ide mi u prilog kad kažem. Igrači su ti koji odlučuju da li će da igraju za reprezentaciju ili ne. Srećom, oni su svi dobri i pametni momci. Mislim da su sada zreli za jedan veliki rezultat, da su sazreli kao generacija i da im će maksimum, nadam se, biti na Olimpijskim igrama. Bilo bi šteta da se nisu okupili svi zajedno i da ne pokušaju da ostvare jedan dobar rezultat. Da im ne ostane žal jednog dana zbog propuštene šanse. Jedno je kad ne možeš s razlogom da se odazoveš, a drugo kad ne igraš zbog glupavih izgovora. Malo ko na njih može da utiče, da oni igraju za reprezentaciju to je njihova stvar. Znam da na mene niko nije mogao da utiče, ako ćemo iskreno da pričamo. Sve ostalo je laž. Da se ne kitimo tuđim lovorikama, nema potrebe, matori smo ljudi. Odlično je što su svi došli i što su se svi odazvali. Pretpostavljam da je akcenat na Jokiću jer Nikola nije mogao da igra prethodne dve godine zbog ugovora. Ko smo mi da nekog teramo i da sudimo bilo kome? Ove godine je tu i nadam se da će i sledećih nastaviti da igra za reprezentaciju.
Olimpijske igre biće kruna ove generacije, ali i diplomski rad Vašeg prvog mandata u Savezu.
Nema to veze sa mnom, ne dajem ja koševe. Što se mene tiče, imaju najbolje uslove. To je uloga Saveza. E sada, moj rad, nažalost i rad svih u Savezu se ocenjuje po onome koliko si medalja uzeo. Takva je percepcija, a u stvari, realnost je sasvim druga. Mogu slobodno da kažem da je Savez posle nekoliko godina prvi put finansijski stabilan, zahvaljujući naravno i sponzorima. Mi imamo skoro sve privatne sponzore, osim Telekoma koji je ujedno i najveći sponzor. Za to je naravno zaslužna Vlada Srbije i tu ne treba da budemo cinici i da se neko ljuti kad se pohvali i predsednik i Vlada.
Glavni deo priprema za Svetsko prvenstvo obavljen je na Kopaoniku. Sa igračima ste svakodnevno bili Vi i selektor Đorđević, stoga su igrači u svakom trenutku od dve legende mogli da dobiju savet. Da li Vam se čini da je ovaj tim spreman za velika dela?
Sale Đorđević je selektor i on je u direktnom kontaktu sa igračima. Ja sam predsednik i ako im nešto treba van sportskog dela, tu sam da pomognem. Nisam klasičan predsednik koji ne govori sa igračima, nego više kao privrednik. Ne bih da budem pogrešno shvaćen, ali nisam neko ko ode na pripreme reprezentacije, pa bude tamo sa familijom i onda se šeta po planini i nema dodirnih tačaka sa igračima. Ali, ja sam igrao pre 20 godina, u prošlom veku (smeh). Momci su zaista odlično radili, super se ponašaju.
Ko bi mogao da bude lider ove ekipe?
Eh, pogrešno pitanje za mene.
Da preformulišem pitanje, da li se slažete da je u svakoj ekipi potreban majstor, ali i neki igrač koji treba da bude drzak?
Mislim da ova ekipa ima takvih igrača i koji su pozitivno drski i vođe. To je jedan od veoma bitnih uslova, kao i timski duh. Ali i kao da se ponekad počarkaju među sobom, tako je bitno i da budu zajedno kad je teško. Mislim da je to odlika naših košarkaških reprezentacija.
Pitanje svih pitanja je ta zlatna medalja, do koje nas deli ogromna prepreka poput Amerikanaca, ali i velike prepreke kao što su Litvanija, Španija, Francuska, Grčka, da ne nabrajam više. Kako ostvariti taj cilj?
Da mi budemo prvi u našoj grupi, posle ćemo lako. Tako sam razmišljao i kao igrač i kao funkcioner u Partizanu. Praviti kalkulacije može samo da se obije o glavu. Kad igraš pošteno, igraš fer, da bi uzeo medalju moraš da pobediš određene protivnike i to je vrlo jednostavno. Mi volimo da komplikujemo stvari, ali u principu je plan jednostavan. Teško je doći do te jednostavnosti, ali to je recept. Stvorila se atmosfera kao da u Kini stoji zlato i čeka Srbe da dođu po njega. Ali, ljudi nemaju predstavu koliko su jake ekipe i koliko ko ima NBA igrača. Mi smo krivi za to, košarka je kriva za to. Mi smo razmazili naciju. Od toga nema bežanja, ali te stvari ne utiču na ove momke. Oni su dovoljno zreli i dobri igrači, da bi ih to poremetilo. Pritom imaju selektora koji je prošao 100 sličnih situacija.
Koja su Vaša očekivanja od puta u Kinu? Da li očekujete da naučite nešto van košarke?
Bio sam u Hong Kongu 2000. na turniru pred Olimpijske igre. Radujem se odlasku u Kinu, meni je lično ta istočna kultura mnogo zanimljiva i sad imam priliku da odem tamo. Ako Bog da i da se vratimo s medaljom.