Piće koje osvaja i mirisom i ukusom, traži dobro društvo, ali prija i u samoći.

Kuvano vino zauzima posebno mesto na trpezi tokom zimskih dana. Porodičnoj, u sopstvenom životnom prostoru, ili u omiljenom restoranu, kafeu. Time samo naglašavamo činjenicu da se tokom jeseni i zime kuvano vino služi svuda jer spada u red omiljenih, tradicionalnih napitaka. Vino je, inače, piće celog sveta jer ne postoji sredina u kojoj je ostalo neotkriveno ili nevoljeno. Kuvano vino je specijalitet svoje vrste, veoma raširen u Evropi, svojevrsni “zimski čaj” omamljujućeg, slatkog ukusa. Postoji na stotine recepata koji precizno propisuju kako se ovo vino sprema, ponajpre zbog obaveznog sjedinjavanja sa šećerom, ali se svi ti recepti zapravo razlikuju u nijansama. Posebnu aromu ovog napitka stvaraju začini koji profinjuju i upotpunjuju njegov ukus. Cimet, karanfilić, u nekim krajevima zrno bibera. Kolut pomorandže ili nekog drugog voća koje bi se u šolju toplog napitka dodalo na kraju je uvek poželjna opcija za sladokusce i hedoniste. Ritualizacija konzumiranja određenih napitaka je posledica njihove popularnosti. Ritual se obično rodi u jednoj kulturi, a vrlo često prenese mnogo dalje. Tako se kafa širom sveta pije ujutru, a pojedini narodi stvorili su od toga ritual amblematičan baš za svoju kulturu. U Italiji na brzinu i stojeći za barom, u Americi uz doručak i u filter varijanti, u Srbiji obično pre bilo čega drugog. Englezi su pet časova popodne proslavili kao vreme za čaj, a sve te navike imaju svoje uporište ili u životnom stilu ili u svojstvima samih napitaka. Kofein se recimo zbog dobro poznatih svojstava retko koristi popodne ili uveče. Kao malo “teže” i šećerom obogaćeno piće, kuvano vino se obično služi popodne, najranije posle ručka, a najkasnije oko 18 časova. Kako zbog prisustva alkohola, tako i zbog svoje kalorijske vrednosti. Zapravo, kuvano vino ima status poslastice poput punča ili božićnog egnoga i u skladu sa tim se i pije. Veruje se u njegova lekovita svojstva, a u moć da začini zimu ne sumnja niko.