Italijanski ambasador u Beogradu Karlo Lo Kašo na Balkanu nije stranac – ovaj Palermitano i pravnik ima dugu diplomatsku karijeru i put ga je već nanosio u balkanske zemlje. Službovao je u Sarajevu i u Beogradu. Pitali smo šta mu je pre dolaska prvo padalo na pamet na pomen Balkana i da li se njegova percepcija od tada promenila.
Balkan mi je uvek bio vrlo drag zbog naklonosti prema Italiji, zbog iskrene ljubavi koju narodi iz ovog regiona gaje prema mojoj zemlji i zbog zajedničke sudbine koju delimo s dveju strana Jadranskog mora – balkanske države su nam zbog svih ovih elemenata doslovno vrlo bliske. Italija i Balkan su istorijski povezani i prirodno je posetiti ta mesta i uspostaviti tu vezu. Što se Srbije tiče, kad sam se u Beograd vratio kao ambasador, pre malo više od godinu dana, zatekao sam zemlju koja je definitivno razvijenija, naročito u ekonomskom pogledu, i koja se vrlo raduje novoj fazi. Srbija je sada ozbiljno privržena nastavku puta ka priključenju EU: dosta toga je urađeno i – siguran sam – poduzeće se nekoliko narednih koraka. Što se tiče ostalog, kad sam se vratio ovde, dočekan sam s neverovatnom toplinom i to je definitivno specifičnost mesta koja se nije izmenila.
Italija i Srbija slave 140 godina diplomatskih odnosa i 10 godina strateškog partnerstva. Kako biste opisali trenutnu situaciju u odnosima dveju zemalja? Gde se može poboljšati?
Bilateralni odnosi između Italije i Srbije su odlični. Postoji konstantni napredak u našem partnerstvu zasnovan na iskrenom prijateljstvu i solidnoj ekonomskoj kooperaciji. Godinu za godinom širimo sektore na kojima sarađujemo: od nauke do životne sredine, od infrastrukture do IT sektora. Promovisali smo celogodišnji vrlo bogati kulturni program s brojnim događajima širom Srbije kako bismo proslavili ove dve važne godišnjice.
Imamo nekoliko razloga da budemo zadovoljni s onim što smo postigli s našim srpskim partnerima poslednjih godina, ali i dalje je dosta toga što možemo da uradimo zajedno, naročito kada je reč o evropskom putu Srbije. Ovo je prioritet i za Beograd i za Rim. Kada je italijanski premijer Đuzepe Konte u martu posetio Beograd, doneo je snažnu poruku naše pune podrške procesu priključenja Srbije EU. Istovremeno smo naglasili potrebu za potvrdom i implementacijom strateških reformi kako bi se pregovori s Briselom unapredili. Srbija je svesna izazova koji joj predstoje i mi smo tu da ponudimo pomoć u daljem napredovanju. Kako sam do sad već sumirao naše odnose sa Srbijom: „Uvek zajedno!“
Spoljnotrgovinska razmena Italije i Srbije je svake godine sve bolja. Koji srpski proizvodi su najinteresantniji italijanskom tržištu?
Italija je 2018. bila drugi najveći trgovinski partner Srbije, a rekordna bilateralna razmena iznosila je 4,03 milijarde evra, od čega je 2,05 milijarde bilo italijanskog izvoza, a 1,98 milijarde uvoza. To znači da je Italija najveći uvoznik srpskih proizvoda i drugi najveći izvoznik u Srbiju, pa uživamo u vrlo uravnoteženoj trgovini između dveju zemalja. Italija tradicionalno iz Srbije uvozi automobilske proizvode (FCA je trenutno drugi najveći srpski izvoznik), mašineriju, odeću i cipele. Naši lančevi vrednosti su sve više integrisani, italijanske kompanije ulažu u Srbiju, a potom izvoze u Italiju, ali je sve veći broj i srpskih kompanija koje kupuju italijanske proizvode. Ovo je moguće zahvaljujući našoj tradiciji proizvodnje i umeća koja je u Srbiji u drugde u regionu na ceni.
Opseg i kvantitet italijanskih investicija u Srbiji su takođe u porastu. Kako biste ocenili ovu stranu ekonomske saradnje? Da li je to češće plod individualnog htenja ili je deo italijanske spoljne politike?
Italija je među prvi investitorima u Srbiji, s oko 600 italijanskih kompanija, udelom uloženog kapitala od 3 milijarde evra, prometom od oko 2,5 milijarde i između 25.000 i 30.000 zaposlenih. Italija je u ovu zemlju počela da ulaže pre mnogo godina i doprinela je reindustrijalizaciji i ekonomskom rastu. Od severa do juga smo prisutni u mnogim sektorima: bankarstvu (Intesa Sanpaolo i Unicredit drže 27,7 odsto lokalnog tržišta, na kojem su prva, odnosno druga najveća banka), automobilima (FCA koja proizvodi 500L modele u Kragujevcu), osiguravajućim društvima (Generali i Unipol-DDOR), odeći (Calzedonia, Benetton, Pompea), obući (Geox) i poljoprivredi (Ferrero). I dalje širimo svoje prisustvo i otvaramo nove fabrike, zahvaljujući sve većem broju malih i srednjih preduzeća i strateških investicija u inovativne sektore poput obnovljivih izvora energije (Fintel) i softvera (Engineering).
Svim kompanijama je uvek delikatno da donesu odluku o inostranim investicijama, ali u Srbiji mogu da računaju na prisustvo snažnog „Sistema Italia“ koji uključuje ambasadu, Agenciju za spoljnu trgovinu, Komoru italijansko-srpskih privrednika i Udruženje italijanskih privrednika u Srbiji. Ove institucije zajedno daju snažnu podršku kompanijama i preduzetnicima koji žele da internacionalizuju svoje poslovanje.
Šta verujete da Srbija može da ponudi drugim evropskim državama?
Srbija ima dosta toga da ponudi regionu i ostatku Evrope u pogledu kulture, rasta i stabilnosti. Poslednjih godina, Beograd je postao fundamentalni stub stabilnosti na zapadnom Balkanu i siguran sam da će tako biti i u budućnosti. Srbija je takođe iskusila konstantni ekonomski rast i pokazala je sposobnost da konsoliduje svoje javne finansije, usput privlačeći važan udeo direktnih stranih investicija, od kojih su mnoge italijanske. Dalje, ova zemlja ima neverovatno bogatu kulturu koja je deo zajedničke evropske baštine. Od antičkih vremena i Srednjeg veka do modernog doba, carevi, umetnici i naučnici su Srbiju nazivali svojim domom i oblikovali su istoriju ove zemlje, koja je blagoslovena i neverovatnim prirodnim lepotama. Kombinacija svih faktora Srbiju čini posebnim mestom koje se na mnogo načina i dalje mora istražiti.
Piše: Slavko Stefanović