Kaliopi se vraća na mesto gde je decenijama voljena. A zna se šta se može očekivati na njenim koncertima. Zasigurno izuzetna muzika, srčanost, iskrenost i more emocija
Nikada nije pravila kompromise. Kaliopi je u muziku je ušla sa mnogo ljubavi i to nije moglo ostati neprepoznato. Verovatno se u toj vrsti ljudske i stvaralačke iskrenosti krije tajna njenog trajanja
Kakav osećaj imate pred predstojeću turneju po Srbiji?
Radujem se predstojećem susretu sa srpskom publikom! Jedva čekam da zapevamo zajedno u gradovima, koje ja nazivam “stanice k’o puslice”! Iz svih ovih gradova gde sam već nastupala nosim neverovatne uspomene. Radujem se i gradovima gde nastupamo po prvi put, kao što su Kruševac, Valjevo, Kraljevo, Lazarevac, Pančevo… Svi smo izuzetno uzbuđeni!
Još čekamo par gradova i datuma, pa će uskoro i oni biti na našoj karti, tamo gde putuje moja lokomotiva!
Jako dugo ste prisutni na sceni. Važite za izvođača koji se poštuje zbog talenta i emocionalnosti. Kako biste na osnovu tako velikog iskustva definisali kao ključ trajanja u muzici?
Ostala sam uvek ona koja jesam i jedino sam pesmama dopustila da me menjaju, razotkrivaju i jačaju. Pesme i emocije su ono što mi je otvaralo vrata i čuvale mi mesto i tad kada nisam fizički bila prisutna na ovdašnjem tlu. Trajem zbog priča koje godinama nosim u svom koferu ljubavi i verovatno zato što nikad nisam odustala od sebe.
Na koji način Vas otkrivaju nove, mlade generacije? Kako zgleda vaš susret sa tim, najmlađim delom publike?
Neki me otkrivaju preko njihovih roditelja, a neki me otkriju po pesmama, nastupima, po emociji, po hrabrosti i mojoj “ludosti”. U svakom slučaju, ti susreti su izuzetno intresantni i uvek iznova naučim nešto novo o sebi preko njihovog doživljavanja mog sveta i pojave.
I danas ste sa oduševljenjem prihvaćeni u svim delovima nekadašnje Jugoslavije. Da li je muzika jača od svih drugih veštački postavljenih barijera?
Za mene ne postoje te barijere. Ni muzički, ni ljudski. Ja poštujem i volim dobre ljude, koje hvala Bogu svugde ima! Čovek se uvek mora okrenuti oko sebe srcem. To je jedini način da se razbiju barijere. A muzika je u tom pogledu najjača, jer ona u sebi sadrži najjaču i najsuptilniju emociju.
Koliko su se muzički festivali promenili u odnosu na vreme kada ste osvajali velike nagrade i priznanja?
Danas oni skoro i ne postoje. Danas su festivale zamenili talent show programi stoga je vrlo neizvesno ko će imati priliku da izgradi karijeru, a ko će pobediti. Verovatno je to odraz vremena u kojem živimo. Ali, svako vreme nosi svoja pravila igre. Što ne znači da svi igraju istu igru.
Koliko ste tokom karijere bili otvoreni prema novim muzičkim trendovima? Da li ste pravili kompromise ili ste uvek slušali sebe?
Uvek sam bila beskrajno otvorena prema svim muzičkim trendovima, jer nema širine bez spoznaje. Ali, zasigurno nikad nisam pravila kompromise. Ni ja, ni moj producent, Romeo Grill. Mi smo oduvek bili i ostali tim, koji je uvek držao do sebe.
Postoji li želja koju kada je o karijeri reč još uvek niste ostvarili?
Postoji. Ali je neću reći na glas da joj ne poprečim put do ispunjenja! Reći ću vam kada se dogodi.
Mladi talenti često izvode pesmu “Rođeni”u muzičkim takmičenjima, ali i vaše kolege. Postoji li neka interpretacija ove evergreen numere koja Vam se posebno dopala?
Ne samo “Rođeni”, pevaju i “Crno i belo”, “Melem”, “Poželi”, “Mrvica”,”Vučica”. Mnoge se moje pesme pevaju po takmičenjima što me jako raduje! Ja se svim takmičarima divim na hrabrosti i uvek se oduševim njihovim izvedbama, bez obzira jesu li manje ili više uspešnije. Obično uvek lajkujem i komentarišem njihove nastupe kad mi ih pošalju.
Kada dođete u Beograd koja mesta ili delove grada obavezno volite da obiđete?
Kada dođem u Beograd, obavezno prvo odem na Novi Beograd, jer je tamo moja grupa prijatelja. Svi su u Belvilu ili u Westu. Ali, ja volim Beograd u njegovoj celosti! Sa svim svojim otkrivenim i neotkrivenim stranama. Mi se u stvari uvek iznova upoznajemo. Kao dva stara ljubavnika, spremni da uvek obnove svoju ljubav. Da, takvi smo Beograd i ja.