Osvojili ste prvo mesto koje ne znači samo još jednu zlatnu medalju nego i plasman na Olimpijske igre. Koliko je zapravo bilo teško pobediti u onako komplikovanom finalu?
– Bilo je teško pogotovo zato što smo imali pritisak igranja pred domaćom publikom. Imali smo dodatni motiv da trijumfujemo kako bismo im se odužili za podršku. Dolazili su iz cele Srbije da nas bodre na svih šest utakmica.
Nije bilo lako ni igrati tih šest mečeva u isto toliko dana.
– Postalo je maltene neizdrživo, sećam se da smo na jednom Evropskom prvenstvu igrali sedam mečeva za sedam dana. Ipak, tad sam bio mlađi, a sad je teže nositi se s mladima, ali u suštini izdržali smo, iako turnir nije bilo nimalo lak.
Do zlata ste morali da pobedite sjajnu ekipu Hrvatske, a kažu da je gotovo nemoguće bilo koga pobediti dvaput na istom takmičenju.
– Sačuvali smo snagu za tu poslednju utakmicu što se pokazalo kao dobra odluka. Nije mala stvar dva puta pobediti Hrvatsku, koja je nama direktan i najveći konkurent u svakom takmičenju. Ali ona podrška u finalu bila je neverovatna i tako nešto još nisam doživeo. Pamtiću ovo zlato zauvek. Ta vera navijača nas je podigla i nismo smeli da izgubimo sa tako neverovatnim navijačima.
Finale je obeležilo i nezapamćeno nevreme u Beogradu. Kako je to izgledalo iz bazena?
– Nama je po kiši zanimljivo, čak je i malo lakše zbog temperature, ali ona kiša jeste bila neverovatna. Sećam se da nisam na utakmici video dalje od 10 metara, nisam video igrača koji je najbolje postavljen, kako bih procenio situaciju u napadu. Takav pljusak još nisam doživeo.
A šta se u takvim uslovima dešava ispod vode, budući da je i sudijama smanjena vidljivost? Da li se igra prljavije?
– Nije tu bilo nekih većih grubosti jer uvek igramo grubo protiv Hrvatima, to je činjenica. U takvim mečevima je bitna fizička sprema, svaki detalj je važan i vrlo je zahtevan svaki duel sa njima. Ovo finale konkretno, u suštini nije obilovalo nekim udarcima i sve je bilo u granicama normalnog.
Po čemu se ovaj turnir Svetske lige razlikovao od dosadašnjih takmičenja?
– Pre svega jer smo igrali na Tašmajdanu, hramu vaterpola u Srbiji, pa i u svetu. Taj osećaj ima svoju težinu i nama je mnogo značilo što smo igrali na Tašu. Takođe, prvo mesto je donosilo plasman na Olimpijske igre, stoga smo želeli da iskoristimo prvu vizu za Tokio i budemo fokusirani na pripreme za 2020.
I ne samo to, stariji igrači su dobili poštedu od Svetskog prvenstva u Koreji, pa ćete sad i leto moći da provedete s porodicama.
– Koliko mi je žao što neću igrati na Svetskom prvenstvu, toliko mi je i drago što ću se odmoriti jer mi je pauza preko potrebna, kako bih bio odmoran za Olimpijske igre. Selektor Savić je inicirao tu ideju jer će to biti prilika za mlađe igrače da osete veliko takmičenje, pošto će nas oni naslediti posle Tokija.
Da li se plašiš da nova generacija neće moći da vas dostojno nasledi?
– Nemam nikakvu sumnju da će nastaviti naš niz, tim pre što će već sad imati vatreno krštenje u Koreji, gde će steći neophodno iskustvo. Prvo svetsko prvenstvo je neprocenjivo za svakog igrača i ono ga definiše. Ne sumnjam da će i na njih ostaviti snažan utisak i pripremiti ih za buduće izazove.
U čemu je tajna uspeha našeg vaterpola?
– Postojanje sistema koji ne predviđa nasumično uvođenje mladih igrača u reprezentaciju. Postoji process u kome svaki mladi igrač mora da bude svestan čega je deo i da ga igranje u reprezentaciji ne obeležava samo igrački već i kao čoveka. Svi dobro znaju da ako igraju za Srbiju to nosu ogromnu odgovornost, al i čast. To automatski znači da ste daleko iznad ostalih, nešto poput igranja za brazilsku fudbalsku reprezentaciju.
Savez je nedavno izmirio sva dugovanja prema vama. Da li je sad osećaj satisfakcije potpun?
– Iskreno, jeste iako nam to nije bio prioritet kada smo igrali za reprezentaciju. Nikad se nije dovodilo u pitanje hoće li bilo ko od nas igrati za nacionalni tim, ali niko ne igra isključivo za slavu, pa je bilo pošteno da se reguliše i ta bolna tema. Sigurnoje da su postojale brige oko toga, koje su ostavljao ružan osećaj, ali nikad nisam smatrao da smo mi mogli da ucenjujemo savez zbog toga.