Beogradu se uvek vraćate zbog energije kojom vas uvlači u svoj ritam. U ovom poslu se greške skupo plaćaju, pa disciplina i humanost moraju biti na vrhu liste prioriteta. Naš sagovornik je odrastao na zvezdarskim ulicama, a životni put ga je odveo čak do Šefilda, gde je završio master studije iz oblasti ekonomije. Profesionalni put je takođe zahtevao putovanje, pa je Dejan Aleksov nakon rada u nekoliko velikih firmi 2015. završio na mestu generalnog direktora apoteka BENU u Srbiji.
Kako svojim stranim prijateljima i kolegama opisujete Beograd, a kako Srbiju? Gde ih prvo vodite i kakvi su im utisci?
Beograd je jedan od onih gradova kojima se vraćate. Podjednako živ i danju i noću, od ponedeljka do nedelje, što je jako neobično. Kako kročite u Beograd vi postajete Beograđanin. Biti Beograđanin nije podatak iz lične karte, to je energija našeg grada koja se jednostavno zalepi za vas i kao magnet vas uvuče u svoj ritam i osvaja svim svojim nesavršenostima. Zato nije bitno gde ću svoje goste odvesti i šta ću im pokazati. Oni odavde odu sa jakim utiskom da je Beograd drugačiji i da ima „ono nešto“.
Srbija je već malo komplikovanija priča. Trudim se da im prenesem svoje utiske jer često putujem i svestan sam svih razlika i specifičnosti ostalih gradova. Naše apoteke posluju od severa do juga i svaku sam obišao tako da imam jasnu sliku o svim prednostima i manama, ali i potencijalima koje Srbija ima.
Na kakve strane predrasude o srpskom narodu nailazite? Ima li opravdanih?
Iznenađujuće je koliko su stranci dobro informisani. Tome je mnogo doprinela brzina razmene informacija, pa su samim tim moja iskustva više nego pozitivna. Predrasude polako odlaze u istoriju. U današnje vreme je sve proverivo tako da nam ne treba previše truda da pokažemo i pružimo ono najbolje. Jedino tako možemo da se borimo protiv ekstrema kojih ima svuda. Pa i kod nas.
Foto: Mirko Tabašević
Stereotipni komentari o dobrim stranama Srbije su ukusna hrana, lepi ljudi, uspešni sportisti… šta biste dodali kao jednako važno, a manje vidljivo?
Snalažljivost. Čini mi se da nam je i dalje slađe da nešto sami napravimo nego da kupimo gotovo. Recimo da i kad kupimo gotovo, moramo to malo da posrbimo.
Šta je po vašem mišljenju specifičnost beogradskog duha i gde se i kada najbolje oseti?
Beogradski duh nema definiciju. To je neko specifično osećanje ljubavi, pripadnosti, otvorenosti. Svašta je tu izmešano, a još niko nije otkrio tajni začin Beograda.
O Srbiji se često govori kao o zemlji paradoksa – suočava se s mnogo problema, ali pruža mnogo mogućnosti. Slažete li se?
To je tačno, ali u mnogome zavisi od puta koji sami biramo. Ako jasno postavite svoje ciljeve to u isto vreme znači da morate mnogo da radite na sebi i da uvek posmatrate stvari u širem kontekstu. Paradoksi i prepreke ponekad bole ali nas i nauče strpljenju i upornosti. Neke životne kao i poslovne oduke naprosto treba da sačekaju pravi trenutak. Tajming je jako bitan. Ali se treba naučiti disciplini.
Postoji li deo Beograda s kojim negujete neku posebnu vezu?
To je sigurno Zvezdara. Kraj u kome sam odrastao i u kome sam se formirao. Obožavam taj lavirint uličica opasan Bulevarom, Cvijićevom i Ruzveltovom ulicom. To je moja sigurna zona. Tamo danas rastu i moja deca i otkrivaju iste prečice koje sam i ja koristio na putu do škole ili kada sam se kao tinejdžer vraćao iz grada u sitne sate. Ali valjda svaki Beograđanin tako sentimentalno priča o kraju u kome je odrastao. Ja sam imao sreće da tu i ostanem.
Kako ste od rada za veletrgovinske kompanije i jednog mobilnog operatera završili u BENU apotekama? Postoje li specifični izazovi ili je posao danas svuda isti bez obzira na sektor?
Svaka industrija nosi svoje posebnosti i izazove u koje proniknete negde pre negde kasnije. Ja sam imao tu privilegiju da sam mogao da svoje iskustvo stičem u vodećim internacionalnim kompanijama različitih sektora poslovanja. I uprkos tim različitostima i specifičnostima sa kojima se susrećete ono što je najvažnije i što je svuda isto je kako upravljate svojim timom, kako vodite tim, dakle ljudskim resursima i kako upravljate finansijskim resursima. Ukoliko ste u ovim poljima uspešni, sve ostalo se da naučiti.
Foto: Mirko Tabašević
Vaša trenutna kopanija posluje od 2014. godine. Da li ste zadovoljni za sada? Da li su apoteke dovoljno proaktivne u pristupu i otvorene za korisnike?
BENU je lanac koji brzo raste. Krenuli smo od tridesetak apoteka a sada smo deset puta veći. Nagli rast nosi sa sobom određeni nivo turbulencija ali i neku novu energiju koju neminovno sa sobom donesu ljudi koju ulaze u kompaniju. Moj osnovni zadatak je da razlike pomirim a prednosti prepoznam jer jedino tako možemo da idemo dalje i budemo još bolji. Apotekarski posao je odgovoran i zahtevan i tu se svaka greška skupo plaća. Zato su nam kvalitet usluge i zadovoljstvo korisnika podjednako važni. To zahteva puno truda, stalne edukacije ali i neizbežnu dozu ljudskosti koju korisnik očekuje kad uđe u apoteku. Naše najveće bogatstvo su naši sugrađani koji BENU apoteku doživljavaju kao svoju apoteku. To znači da nam veruju i da smo bitan deo njihovog života. Deo familije. Zar ima boljeg komplimenta od toga?
Kako ocenjujete apotekarsko tržište u Srbiji i šta predlažete za njegovo poboljšanje?
Apotekarsko tržište je veoma kompleksno, ne samo u Srbiji već i u razvijenim zemljama. Čak i u EU gde gotovo za sve oblasti poslovanja postoji jednaka ili slična regulativa, oblast apotekarstva je od zemlje do zemlje različito regulisana. Delom je uzrok tome nasleđe iz prethodnog perioda a delom i činjenica da je apotekarstvo veoma konzervativna struka, samim tim manje eksponirana i manje atraktivna za donosioce odluka. Tu pre svega ima prostora za veliki napredak, apotekarstvo ne treba da bude inferiorno u odnosu na mnoge druge poslovne sfere i tu se svi zajedno na tržištu moramo izboriti da artikulišemo strategiju tržišta u cilju afirmacije zdravih vrednosti. Za svako, a pre svega za naše društvo, veoma je važno da apoteka kao akter zdravstvene zaštite bude uvek prepoznata kao mesto gde pacijenti mogu biti i korisnici bazičnih zdravstvenih usluga čime bi se rasteretila primarna zdravstvena zaštita, a građanima zdravlje učinilo dostupnijim. Često se pod konsolidacijom tržišta smatra samo preuzimanje apoteka od strane drugih apoteka, međutim za pacijenta, odnosno korisnika, to je teško vidljiv proces. Konsolidacija je takođe i uređivanje tržišta, regulative, cena, sivih tokova ditribucije. Mi u BENU apotekama takođe radimo i na projektima budućnosti. Sve više se korisnicima putem raznih aplikacija i online servisa omogućava komforniji pristup uslugama, i to je svakako potencijal koji će omogućiti dodatni rast tržišta. Sa namerom za kraj ostavljam verovatno i najvažniji činilac – to su zaposleni u BENU apotekama. Posvećeno radimo sa ljudima. Oni ne samo kompaniji, već i sebi, svojoj porodici i društvu dele tu vrednost kroz kvalitet usluge ka pacijentima i korisnicima. Definitivno, kada se uporedi i vrednost srpskog tržišta sa regionom, da ne idemo dalje, jasno se prepoznaje veliki potencijal. Koliko ćemo ga brzo dostići, zavisi upravo od konsolidovanja faktora koje sam nabrojao. Mi u BENU apotekama na svom mikroplanu ćemo uvek biti spremni da damo svoj doprinos tome.
Piše: Slavko Stefanović