Ambasador Kraljevine Norveške Arne Sannes Bjornstad govori o svom doživljaju Beograda, kao i vezama između dve naizgled daleke i različite zemlje
Kakvi su Vaši utisci o Beogradu kao mestu za život i gradu sa dugom istorijom?
Beograd je divno mesto za život najviše zbog ljudi, ali i zbog svoje dinamičnosti. Duga i uzbudljiva istorija ovog grada, koji zauzima centralnu poziciju u Evropi, čini ga zaista posebnim. Uticaji različitih kultura su od Beograda napravili uporište onog najboljeg sa istoka i zapada, kao i severa i juga Evrope. Stoga bismo čak mogli reći da Beograd, na neki način, predstavlja Evropu u malom.
Kako biste opisali ekonomske i političke odnose Norveške i Srbije?
Negujemo dobre političke odnose i zajedno radimo na rešavanju zajedničkih problema čak i kada se ne slažemo oko svega. Naša saradnja je, u izvesnom smislu, zaista jedinstvena zbog međusobnog poštovanja i iskrenosti, kao i bliskih prijateljstava koja se grade godinama unazad.
Veliki broj norveških kompanija posluje u Srbiji. Telenor je svakako najpoznatija. Koliko je ovo tržište atraktivno za kompanije iz Vaše zemlje?
Telenor uživa takav status da je često teško poverovati da u Srbiji ima i drugih norveških kompanija. Međutim, ima i dosta drugih norveških firmi, kao što je Elopak, koji je još davno prepoznao potencijal obrazovane i relativno jeftine radne snage. Počeli su sa proizvodnjom u blizini Beograda, da bi danas svoju kancelariju u Beogradu koristili za izgradnju i podršku postrojenja širom sveta. Norveške kompanije kao što su UB Connect i B-outsourcing su prepoznale potencijal Srbije u IT sektoru. Takođe, veliki broj mladih ljudi koji tečno govore engleski i norveški je zaposlen u norveškim kol-centrima Novicom i Senor, gde pružaju usluge norveškim kompanijama. Neke druge norveške firme, kao što je Cambi, pokušavaju da pomognu Srbiji u polju ekologije i tzv. zelenih energija, dok je grupa Rapp Marine dosta investirala u fabriku Zastava u Gruži.
Srbija je često baza za radnu snagu i inženjerske poslove, što omogućuje otvaranje novih radnih mesta. 
Šta biste izdvojili kao domen na kojem Srbija još treba da radi da bi postala kompetentnija u evropskim okvirima?
Srbiji dobro ide s obzirom na startnu poziciju. Osnovni izazov Srbije izgleda otprilike ovako: Stanovnik grada se izgubio u selu i pita farmera kako da se vrati kući i on mu kaže: “Pa ja ne bih pošao odatle.” Pola veka socijalizma, “aktivnog” partnerstva s nesvrstanima i komplikovani odnosi sa državama bivše Jugoslavije otežavaju razumevanje koncepta EU, mnogo više nego što je to bio slučaj sa članovima OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), ili čak sa državama članicama bivšeg Varšavskog pakta. Čini se da je jugoslovenski duh mnogo više prisutan ovde nego u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Postoje uslovi koje Srbija mora da ispuni da bi se pridružila EU, ali predstavljanje toga kao pritiska ukazuje na nerazumevanje. Zemlje članice moraju da se pridržavaju istih pravila. Reforme u nekim oblastima u Srbiji su zaista impresivne, dok u drugim ima još dosta da se radi.
Srbija neće moći da postane zemlja članica sve dok njeno zakonodavstvo – na papiru i kroz implementaciju – ne bude usaglašeno sa standardima EU. To je veliki posao i Srbija je tek na početku tog procesa, te imam utisak da su neke teškoće na tom putu potcenjene. Kada je Norveška krenula da se priprema za članstvo 1994. godine, bili smo mnogo bliži usaglašavanju sa EU u raznim oblastima nego što je Srbija danas, a i obim evropskog zakonodavstva je tada bio znatno manji. Nismo imali probleme poput Kosova, niti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali su pripreme ipak godinama bile dominantne u radu skoro svih ministarstava. Verujem da smo svi tada osetili da su sve te promene bile nabolje, iako smo na kraju odlučili da ne uđemo u EU. Ipak, nismo se vratili na pređašnje stanje i Norveška je tako i danas verovatno više usaglašena sa EU od zemalja kandidata, naročito zbog našeg članstva u EEA, Šengenu i NATO-u.
Smatrate li da je Srbija zanimljiva sa turističkog aspekta?
Srbija je zaista jedna zanimljiva, skrivena niša i dosta toga bi moglo da se uradi na promovisanju kulturnog nasleđa, kao i same prirode. Srbija ima toliko toga da ponudi, ali kao da se uvek neke druge stvari ispreče promovisanju Srbije kao turističke destinacije. Konkurencija jeste jaka, ali ogroman broj ljudi iz inostranstva koji svake godine dolazi na EXIT je dobar pokazatelj da Srbija može da privuče turiste, i to ne samo iz zemalja EU. Promocija Srbije kao turističke destinacije uticala bi i na EU partnere, jer zadovoljni turista je ponekad najbolji ambasador koga jedna zemlja može imati.
Koliko Vam se srpska kultura čini zanimljivom?
Veoma je zanimljiva, pre svega zato što je Srbija na raskršću različitih kulturnih uticaja. To je, naravno, samo deo objašnjenja za živu kulturnu scenu kakvu Srbija poseduje. Mislim da čak možemo reći da Srbija prolazi kroz period kulturnog preporoda. Beogradska filharmonija ima orkestar svetskog ranga, dok su orkestri Novog Sada i RTS-a takođe sjajni. Festivali igre, džeza, fotografije, filma, gitarski i drugi su domaćini renomiranim umetnicima, potvrđujući na taj način status koji srpska kulturna scena uživa. Nadalje, ovogodišnji Oktobarski salon će biti jedan od najvećih događaja u polju moderne umetnosti u svetu u 2018. Ta scena moderne umetnosti cveta i svedoci smo otvaranja novih galerija skoro svake nedelje. Takođe, Srbija bi trebalo da bude ponosna na renovirani Muzej savremene umetnosti. Ako se vratimo na vaše pitanje o turizmu, mislim da sadržajna kulturna scena Srbije predstvalja nedovoljno iskorišćeni turistički potencijal.
Piše: Anica Vasić