Razgovarali smo s gospođom Alessandrom Lo Kašo o njenom sadržajnom uvidu u Srbiju, utiscima o omiljenim mestima, našoj hrani i kulturnim institucijama. I, naravno, o kafi.
Koje su po vašem mišljenju najvažnije sličnosti i razlike između italijanskog i srpskog naroda?
Reč je o prijateljskim narodima sa snažnim porodičnim osećanjem. I vi i mi definitivno osećamo da su životni prioriteti ljubav, hrana i tradicija. Ali uopšteno govoreći, Italija i Srbija postaju globalno prisutne, ne gubeći povezanost sa svojim tlom, obe zapravo postaju „glokalne“. Što se razlika tiče… kafa, naravno! Šalim se! I u Beogradu uvek nađem odlični espreso.
Srbi na Italiju gledaju s divljenjem zbog našeg bogatog nasleđa istorije, umetnosti, književnosti i muzike; vole naš jezik i uče ga i, za njih, Italija je već decenijama mesto za studiranje i život. Italijani se sve više interesuju za Srbiju, broj turista ubrzano raste, privlače ih uzbudljivi život u Beogradu, priroda, tradicije i svaki oblik autentičnosti koji zemlja ima da ponudi. Mnogi Italijani takođe biraju Srbiju za ulaganje i nije neuobičajeno da sretnete italijanske biznismene koji ovde žive i rade.
Italijanska kuhinja je poslednjih decenija postala globalna. Koji su vaši utisci o srpskoj kuhinji?
Oduvek sam volela tradicionalnu srpsku hranu, naročito burek, sarmu i specifične proizvode neverovatnog kvaliteta poput ajvara i kajmaka. Ne mogu da odolim malinama i srpskim sirevima po beogradskim pijacama!
Iako se srpska hrana razlikuje od italijanske, one dele zajednički aspekt: hrana je rezultat fundamentalnih osnovnih sastojaka koji dolaze direktno iz zemlje i predstavlja tradicionalni način pripreme koji je specifičan za svaku regiju, što se pažljivo prenosi u svakoj familiji.
Imate li omiljena mesta u Beogradu i Srbiji na koja volite da odete kako biste proveli vreme i opustili se?
Zaista uživam u istraživanju grada i otkrivanju gradske arhitekture: uličice u centru, istorijske spomenike, ali takođe i živahnu scenu ulične umetnosti. Najviše od svega volim da se opustim na Kalemegdanu, da prošetam u parku i po tvrđavi i da se divim prelepom pogledu na ušće Save u Dunav. Beogradsku muzeji su takođe izuzetno interesantni, recimo, nedavno sam iznova otkrila Narodni muzej tokom specijalne izložbe „Berninijeva škola i rimski barok“. Legat Petra Lubarde takođe ima posebno mesto u mom srcu.
Italija je brendirala svoje gradove, svoju istoriju, svoje umetnosti, regije, ostrva… šta bi po vašem mišljenju bilo vredno brendiranja u Srbiji?
Dozvolite da ne budem saglasna: mislim da je „brendiranje“ prilično komercijalni koncept. Verujem da je Italija poznata i cenjena širom sveta pre svega zbog toga što ljudi mogu da se povežu s njenom lepotom i istorijom. Kada slušate našu muziku, posetite naše gradove i uživate u našoj hrani, možete da osetite da proživljavate kulturno iskustvo, a ne da samo uživate u proizvodu. Mislimda Srbija u ovom pogledu već ima dosta toga da ponudi, zahvaljujući svojoj kulturnoj raznovrsnosti. Hajde da takođe razmislimo o velikoj mogućnosti koju u ovom smislu pruža to što je Novi Sad proglašen za prestonicu kulture 2021. godine. Gradovi poput Beograda, Novog Sada i Subotice se definitivno mogu smatrati „simbolima“ Srbije, zajedno sa svim prirodnim lepotama. Zato turistička ponuda Srbije nije ograničena na uobičajena mesta i zato poseta vašoj zemlji može da bude zaista ispunjujuće iskustvo.
Piše: Slavko Stefanović