Kako izgleda neposredni doživljaj prvog padobranskog skoka iz aviona znaju samo oni koji su se usudili na tako žestoku avanturu
Avion poleće nekoliko metara… nekoliko STOTINA metara od zemlje. Vi niste sami! U avionu sa Vama se nalaze još dve osobe koje takođe skaču prvi put i svako ima svog instruktora. Kazaljke na instruktorovim visinomerima pokazuju porast visine, oni se smeju, u očima im vidite da su nestrpljivi da skoče. Pitaju Vas kako je? Odakle ste? Pa šta ima novo? Sasvim obične stvari. Padobranci u avionu Vas snimaju svojim kamerama montiranim na ruci. Smeškaju se i sećaju svog prvog skoka. Pogled koji se pruža na oblake Vas ostavlja bez daha…
A oni su tu – možete da ih dodirnete, i hoćete, još samo malo. U jednom momentu pilot aviona diže dva prsta, i kaže: “Dva minuta!” Još dva minuta! Telo se trese… Ne znate šta Vas čeka… “Što mi je ovo trebalo?” Odjednom pilot pruža ruku i otvara vrata, vetar stvara buku. Padobranci se pozdravljaju svojim pozdravom, dodirujući ruke na samo njima znan način.
Prvi padobranac staje na papuču. Okreće se ka Vama i pokazuje Vam palac podignut nagore!!! Ovaj čovek nije normalan! Odjednom njegovo telo se pretvara u tačku, skočio je! Čovek je skočio!
Skočio je i drugi padobranac, ni on nije normalan! Prolazi Vam kroz glavu. Padobranac diže jednu ruku, pozdravlja Vas, i odlazi put oblaka! Vaš instruktor se sa Vama polako primiče izlazu. Izbacujete noge napolje, vetar ih nosi, ali ih Vi vraćate na stabilan oslonac, napolju ste!
Pogled u kameru koja je pričvršćena na ruci Vašeg instruktora koji Vas povlači unazad, čujete kako viče: “Izvij se!” Odmah zatim čujete: “READY… SET… GO!!!” Niste ni čuli ovo “GO” kako treba, a shvatate da se Vaše telo kreće enormnom brzinom – nadole! Niste sigurni, ali Vam se čini da ste u jednom momentu u toku pada videli avion kako odleće, a koji Vam je pružao osećaj sigurnosti tokom leta… TO JE TO!!! Još ne znate šta se dešava, a oko Vas huči vetar kao nikada u životu. Odjednom – osećate kako lebdite! Vi ležite na vazduhu! Gledate ispod sebe. Vidite zemlju! Vidite predivnu panoramu. Računate koliko brzo se to približava… “Pa ovo i nije tako brzo kao što sam zamišljao/la” – mislite Vi.
Odjednom osećate kako Vas neka jaka sila vuče nagore. “Gledaj dole!” – viče instruktor. I Vi gledate… Padobranca u slobodnom padu, prizor koji nikada niste videli uživo… Njegovo telo se smanjuje i u jednom momentu vidite šareno parče svile ispod sebe. Padobranac je otvorio padobran, i Vi tek onda shvatate da je Vaš padobran već odavno otvoren! Dakle, to je bila ta sila koja je vukla nagore, ali tako nežno da praktično niste ni shvatili šta se dešava.
I tek sada shvatate da je oko Vas savršena tišina… Čujete samo blag šum vetra, i to je to. Niko ne viče, kučići ne laju, ne čuju se motori, kola i avioni… Samo savršena tišina… Ne možete da verujete da se ovo dešava… Čujete glas iza sebe: “A? Kako je?” To je glas Vašeg najboljeg prijatelja tog dana. To je glas instruktora koji Vas drži vezanog za sebe. Ne verujete u to što vidite.
Prizor koji se pruža ispod Vas je ne fantastičan, nego najfantastičniji prizor koji ste ikad videli! Nema buke, nema ničega, samo Vi i instruktor u praznini, sa ogromnom kupolom iznad vaših glava. Nirvana… Jedinstvo Vašeg tela sa nebom… Sada znate da izreka koju ste čuli dole na zemlji, za koju ste mislili da je neka “padobranska fora”, nije bez osnova. “Samo padobranci znaju zašto ptice pevaju…” Zemlja se približava polako. Odjednom shvatate da su svi ti avioni poređani dole, a koje savršeno vidite, u stvari aerodrom sa kog ste poleteli i na koji slećete.
Instruktor okreće padobran prema čistini. Čujete glas iza sebe: “Digni noge!” Hvatate kombinezon u predelu natkolenica, i vučete svoje noge gore. “Opaaaaaaaa!” – čujete iza. Sleteli ste!!! Neverovatno! Kao da ste seli na krevet ili skočili sa stolice.
Prilaze Vam padobranci, oni isti koji su bili sa Vama u avionu, momenat pre nego što ste doživeli – šta? Kako sad to da opišete? Čestitaju Vam. Smeškaju se… Da li je ipak tačno to što ste u prvom momentu pomislili da je dobro što ste jedva dočekali da sletite na zemlju? Dižete pogled nagore…
Ne možete da verujete da je toliko nebo bilo Vaše tih nekoliko minuta…