Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, sportski direktor Fudbalskog saveza Srbije za Reminder govori o izazovima koji predstoje, ciljevima za naredni period, kao i o povratku poverenja nacije u srpski fudbal U prethodnom periodu doneli ste ogromnu radost milionima ljudi koji navijaju za našu reprezentaciju. Neki kažu da srpski fudbal doživljava preokret, dok drugi uspehe pripisuju sreći. Sada kada su se slegli utisci od plasmana za Svetsko prvenstvo, šta mislite da je najzaslužnije za rezultate koje je reprezentacija napravila?
Mislim da je za nas najbitnije da smo ostvarili prvi u nizu zacrtanih ciljeva. Sreća u sportu uvek ima udela, ali kažu i da „sreća prati hrabre“. Verovatno smo mi negde zaslužili tu sreću. Važno je, pre svega, da se posle dužeg vremena srpski nacionalni tim nalazi na Prvenstvu sveta, odnosno na velikom takmičenju. U Fudbalskom savezu Srbije želimo kontinuitet učešća na završnim turnirima, tako da bi sledeći značajan korak za nas bio plasman na Evropsko prvenstvo 2020. godine. To bi bio ogroman uspeh srpskog nacionalnog tima i Fudbalskog saveza Srbije. Drago mi je da sve naše selekcije igraju dobro. Tek nam predstoje izazovi koji će nam pokazati koliko smo dobro radili tokom ovih godinu i po dana.
Foto: Mirko Tabašević
Jasno je da je Vaš cilj postavljanje temelja novog doba za srpski fudbal. Veliki uspesi koje prave mlađe selekcije mogu da budu dobar znak, mada i ne moraju. Kako sve to izgleda iz Vaše fotelje?
Radimo na tome da napravimo strategiju razvoja srpskog fudbala za naredne četiri godine. Neke odluke koje donosimo sigurno neće biti lake, ali hrabri smo. Imamo dosta energije i mislim da je usmeravamo na pravi put. Najvažnije je da nas rezultat prati u stopu. Često se desi da ljudi naprave strategiju, a da rezultat ne dođe. Onda nacija bude nezadovoljna i na kraju ni ne može da se ostvari to što je zacrtano. U ovom trenutku nam je najvažnije to što smo ostvarili plasman na Svetsko prvenstvo, kao prvi u nizu postavljenih ciljeva, tako da imamo slobodu da preduzmemo naredne korake koje smo zamislili.
Na tom putu veoma je bitna instruktorska služba Fudbalskog saveza Srbije. Tu su momci koji rade danonoćno na pronalaženju novih igrača, koji će predstavljati Srbiju na velikim takmičenjima. Takođe, za nas je veoma važno da imamo i program za razvoj najmlađih uzrasnih kategorija. Tako postavljamo temelj i put za naredne godine koji će nam na značajnim takmičenjima biti najbolji pokazatelj da Srbija ima tim koji može da ostvari dobre rezultate.
Prethodna godina je završena dobro, a sa kakvim rezultatima biste voleli da završite ovu godinu?
Što se tiče mlađih selekcija, voleo bih da se plasiramo na Prvenstvo Evrope, tu mislim na selekcije ispod 17 i 19 godina, kao i na mladu reprezentaciju. Počele su razvojne lige u ženskom fudbalu i u futsalu. Očekujemo da u ženskom fudbalu dobijemo za godinu-dve kandidatkinje za A tim i da futsal selekcija nastavi sa dobrim rezultatima, jer za to svakako ima kvalitet. Naravno, pre svega razmišljamo o plasmanu fudbalske reprezentacije na Evropsko prvenstvo, čime bismo ostvarili kontinuitet učešća na velikim takmičenjima. To će nam biti glavni i osnovni cilj za naredni period.
Pregrubo bi bilo reći da ste „britanski fudbalski đak“, ali je činjenica da ste imali dobar uvid u britanski fudbalski know how tokom igračke karijere. Koliko je moguće primeniti u Srbiji britanski sistem rukovođenja fudbalom i rešavanja problema?
Trudim se maksimalno da kopiram to što mi se svidi iz sistema drugih zemalja, bilo da je reč o Engleskoj ili nekoj drugoj državi. Često smo na sastancima UEFA, gde se raspravlja o fudbalu i o raznim detaljima. I sa UEFA i Fifom imamo sjajnu saradnju. Zaista žele da pomognu. Kako bismo na najbolji način predstavili srpski fudbal, nama je važno da budemo u sistemu, tako da je neophodno da se, koliko god je to moguće, prilagođavamo najvišim standardima svetskog i evropskog fudbala.
Naravno, za neke stvari koje bih voleo da promenim ili primenim, nije dovoljna samo moja energija i energija Fudbalskog saveza, potrebna nam je i pomoć države. To posebno važi za situaciju sa navijačima, koju je i Engleska rešila na taj način. Oni su dali primer kako može da se reši svaki problem. Trudimo se da primenimo sve što je konstruktivno, u meri u kojoj možemo. Trudimo se, takođe, da povratimo poverenje naroda u srpski fudbal kroz rezultate i da vratimo publiku na tribine. Protiv Velsa i Gruzije imali smo na stadionu više od 40.000 navijača. Naravno, to je proces za koji je potrebno vreme, ali mislim da smo na dobrom putu.
Koga smatrate najvećim srpskim fudbalerom svih vremena?
Dragan Džajić je svakako jedno takvo ime. Pamtim ga po snimcima. U vreme kad je on igrao, ja se maltene nisam ni rodio, ali ga je generacija mog oca izuzetno cenila kao igrača. S druge strane, mogu da govorim o Dejanu Savićeviću, Draganu Stojkoviću i ostalim momcima, sa kojima sam imao prilike čak i da igram u određenim utakmicama. To su neka imena koja su, po mom mišljenju, ostavila značajan trag u srpskom fudbalu.
Šta biste za „obilazak pod obavezno“ preporučili ljubiteljima fudbala koji prvi put posećuju Beograd?
Interesantno je obići Muzej Crvene zvezde, gde se može na jednom mestu videti mnogo toga značajnog za srpski fudbal. Tu se nalazi i trofej iz Barija, koji je simbol jednog velikog uspeha. Nažalost, još uvek nemamo infrastrukturne projekte koji bi bili reprezentativni, u vidu, na primer, stadiona, ali se nadamo da ćemo u narednim godinama dobiti i to.
Razgovarala Miljana Nešković