Jahanje je umetnost koordinacije pokreta, balansa i savršenstvo kretanja u kojem moraš da se sjediniš sa životinjom koja je u svakom smislu superiorna, ali je treba usmeravati.
Foto: Konjički klub Glogovac, Porodica Schonenberger Gajić
Konjima je priroda podarila mogućnost da svojom senzibilnošću rasklope ljudske emocije do najsitnijih tančina. Daju moć. Otvaraju um. Slobodan galop pruža oslobađajući osećaj koji se, možda, može porediti jedino sa vožnjom motora u punoj brzini.
Suštinska razlika između imaginarne ljubavi prema konjima i realnosti koja nastupi kad konjima kreneš da se baviš kroz rekreativno jahanje uglavnom nastaje u trenutku kad shvatiš koliko je konj osobena životinja. Ljude koji se zaljube u jahanje i ostanu u tom sportu godinama, uprkos svim rizicima od nezgodnih padova, vodi prvenstveno osećaj privrženosti. Konji su ljubav i strast. U ovoj rekreaciji, glavno sredstvo je divlja životinja, i to ne bilo kakva. Sa svojih 500 do 600 kilograma, snaga konja je čoveku nepojmljiva.
Jahanje pruža nezamislive oscilacije u emocijama – od euforije i adrenalina, preko ogromnog straha, pa do specifičnog osećaja slobode, moći i snage. Dijametralno suprotno od svega ostalog. Ono nije sport, već veština. To je umetnost koordinacije pokreta, balansa, savršenstvo kretnjanja u kojem moraš da se sjediniš sa životinjom koju treba usmeravati. Čovek u potpuno neprirodnom položaju koordiniše kretanje konja, treba da postigne savršeni balans i ravnotežu u vertikali, koja je osnovni jahački stav. Sve drugo te izbacuje iz koloseka dok hodaš, trčiš i skačeš tuđim nogama.
Foto: Konjički klub Glogovac, Porodica Schonenberger Gajić
Ljudi koji kreću na jahanje često ni ne razmišljaju o prvom padu. Taj prvi pad s konja je možda i najvažniji trenutak u jahanju. On može da izgradi strah koji uzrokuje blokadu, ili… Dobri treneri taj pad kod svakog jahača početnika pretvore u školu koja rađa uspeh i nešto što motiviše, umesto da demorališe.
Na jahanje sam krenula kad sam imala probleme sa apetitom. Velikom brzinom sam gubila kilograme. Nakon jednog treninga jela sam kao mećava. Fizički rad u jahanju takođe se razlikuje od svega što drugi sportovi mogu da ponude. Rad u štali, priprema konja za izlazak iz boksa, sedlanje i, najzad, samo jahanje vrate čoveka na početna podešavanja. A početna podešavanja su važna.
Manualno bavljenje konjima omogućava jačanje veze s konjem. S vremenom čovek nauči da svu negativnu emociju kanališe kad dođe kod konja, da sopstvenu energetsku strutkuru prilagodi životinji i situaciji. Konji to osete, a onda i nagrade.
Treneri u jahanju prvenstveno služe tome da polaznicima objasne da jahanje nije poput treninga sa loptom. Konji su nešto drugo. Nije dovoljno jednostavno naučiti neke pokrete i podizati sopstvene motoričke performanse. Životinja mora da poštuje jahača. Nju ne možeš da lažeš.
Zbog svega toga, strah nije dobar saveznik u jahanju. Jahač koji nastoji da izazove strah kod konja u problemu je u startu. Od konja mu zavisi sve, da li će leteti ili će poražen tresnuti zadnjicom o pod. A konji nisu baš zaboravne životinje. Ako im se čovek zameri, zapamtiće to. Tražiće priliku i čekaće koliko god je potrebno da uzvrate za loše ponašanje.
Foto: Konjički klub Glogovac, Porodica Schonenberger Gajić
Strah je još gori saputnik onom jahaču koji plaši konja. Stručnjaci za sportsko jahanje zbog toga tvrde da u idealnom odnosu konj poštuje jahača. Konj ne traži ni slugu ni gazdu. Očekuje jahača. Dakle, nekoga ko će ga voditi, usmeravati, hrabriti i poštovati. Tada će se otvoriti sa svom svojom snagom i lojalnošću koja je svakom konju sasvim prirodna. Pratiće svog jahača svuda. Voleće ga i verovaće mu. Skočiće i niz liticu svestan da skače u smrt. Ako je tako njegov jahač odlučio, konj neće sumnjati u ispravnost te odluke. I kako onda neko može da ne voli konje?
Autor: Miljana Nešković
Konjički klub Glogovac
Porodica Schonenberger Gajić
https://www.facebook.com/odmorjahanjesrbija/
http://odmor-jahanje-srbija.com/jahanje.php
Office@odmor-jahanje-srbija.com